Вјечан ти помен у Царству небеском, оче Владимире!

Пише: о. Крсто Станишић

Свештеномученик Ристо Јарамаз пострадао је за Христа на Јовањндан 20. јануара 1942. године. Његов братственик протођакон Владимир Јарамаз пострадао је такође јуче, на Јовањдан.

Отац Ристо Јарамаз је рођен 22. марта 1906. године у селу Кљаковици, срез никшићки. Богословију је завршио у Сремским Карловцима, а свештенички чин је примио 9. јануара 1931. године. Отац Ристо је после рукоположења служио у Херцеговини и Србији, а касније је, по својој жељи, прешао у Црногорско-приморску митрополију.

Други светски рат га је затекао на дужности косијеревског пароха. Отац Ристо Јарамаз је 1937. године одликован црвеним појасом. Поред тога што је служио Богу и своме роду, он је у народу био познат и као песник и као мислилац. Своје чланке је објављивао у многим часописима, а пред рат је објавио две збирке својих песама: „Огреви“ и „Прегршт свести“.

Када се распламсала буктиња италијанске окупације и ломача братоубилачког рата у Црној Гори, када су се пуниле јаме Србских Новомученика које су побили и ујамили црногорски комунисти, када су из јама одјекивали крици, јауци и вапаји људи које су партизани живе убацивали у јаме по црногорском кршу, када је црногорским рекама текла крв Србских Новомученика, отац Ристо је устао противу злодела партизана као наводних ослободилаца поробљеног и окупираног црногорског народа.

Отац Ристо је код цркве у Валу код Вучедола у октобру 1941. године дошао у сукоб са Петром Комненићем, бившим професором и командантом бањско-вучедолског партизанског одреда. Комненић се потукао са оцем Ристом јер је овај разобличавао и осуђивао, а он бранио и пропагирао злочиначку комунистичку идеологију.

Отац Ристо је на Божић 1942. године отишао у село Почековиће како би одслужио Свету Литургију. Када је у току службе приносио бескрвну жртву Богу Створитељу, партизани су кроз црквени прозор пуцали у њега, али га нису погодили

Отац Ристо је, видевши шта му је припремљено од стране безбожника, затворио цркву и до наредног јутра из ње није излазио.

Командант партизанског батаљона Петар Комненић је организовао и послао партизанску црну тројку која је имала задатак да ухвати и ликвидира овог ревносног свештеника. Црвену тројку су чинили Војин М. Јарамаз, Милорад Г. Јарамаз и Алекса М. Алексић, сви из Мируша.

Ова група партизана га је сачекала на путу Кнеж До-Петровићи на Јовањдан 1942. године. Убили су га са четири метка од којих су га три погодила у главу, а један у стомак.

Отац Ристо је нађен на путу мртав. Партизани су му после егзекуције ставили епитрахиљ око врата и крст у руку. Његово тело је други дан по Јовањдану пренето код цркве у Почековићима. Сахрањен је код цркве у Почековићима.

Црногорски четници су успели да ухвате Алексу М. Алексића, једног од убица оца Риста Јарамаза. Алексић је признао злочин, описао мучење, а потом је извршио самоубиство. Отац Ристо Јарамаз је иза себе оставио попадију и петоро малолетне деце.

Братственик, протођакон Владимир Јарамаз, с поносом je говорио о свом братственику.

„Твоје свето и мученичко тело је одговор који дајемо као хришћани на сва људска питања од постанка света, на ону „прегршт свести“ у којој смо запретени именом Христовим, и којом разумемо и себе и другога као бића која су научена да воле и да живе у заједници са Богом. Из те заједнице као твој од твојих, приносим ти и ову мантију коју носим као још један Јарамаз, који је осењен и облагодаћен оним мученичким крстом који су ти крвници мртвом у руке метнули, не знајући у свом братоубилачком слепилу, да се ти од њега ниси одвајао и да ти нису могли лепшу песму спевати кад су те мртва опремили“, говорио је протђакон Владо.

Тако да ова тешка трагедија не остаје без великог знамења да је жив Бог и да у највећем болу и страдању за све нас, а нарочито за породицу ђакона Влада, сија свјетлост Васкрсења, и да бол због преране смрти не остаје без Божије утјехе и утјехе Светог Претече и Крститеља Јована који је такође пострадао, па га је Господ прославио више од свих светитеља.

Господ је прославио свог свештеномученика Риста и молимо се да прослави и свог протођакона Владимира, који му је вјерно служио током свог кратког земаљског живога, па је прешао да му вјечно служи у Царству Небеском.

Христос Васкрсе, оче Владимире!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: