Вјечна „мала“

Пише: Сибин

Црној Гори тепају – „Мала.“ Каква вам се слика зачне у мозгу кад чујете „Мала?“Ево ја ћу рећи шта видим у танким обрисима…

Дрпчина на ћошку улице, ослоњена на зид игра ручни билијар и пљуцка устрану, млађахној у пролазу, богатој вулгарним аутрибутима добацујући шаблонизиране епитете, све звиждућући и изигравајући мачисту, у фазону потентног џукца. (Да је Црну Гору Трамп којим случајем назвао „Мала“, па да још некако и разумијем, то је у његовом фармерском маниру, и тим прије је с разлогом препознат као предсједник који се – гласно олакшава и наглас изговара оно о чему други дипломатски ћуте.)

Снимљена је, аха, и пјесма… Јок, није у изведби давно прохујалих дечкија, Ноу (ојха) нејм…

Углавном, вокал је поперен на крову кућетине подигнуте за опште добро и напредак у Порто Монтенегру, и оданде у први сумрак шаље испршену поруку, како ће наша „Мала“ остати имуна на невидљивог непријатеља, те да неће закашљуцкати ни кихнути, и неће му се подати…

Црна „Мала“ ће одољети, и још једном као толико пута до сад побиједити, закле се Криптокапић Р., иако га ни том приликом не видјесмо. Као што народу моралну подршку предсједник и премијер уливају, здушно, а све путем твитера, кога је Душко баш савладао. До те мјере се уфурао у диспозитив друштвених мрежа па је почео са добронамјерним опомињањем како је у корона периоду лако могуће обољети од – инфодемије…

Током трговине набрзака, чујем да се ваља прича како је НКТ – вирус у народном тијелу и бићу! И, лако примјетисмо, рече један пред месаром, да изостаје крупна и издалека већ упадљиво несмјестива прилика – ама ниђе нема ни Симовић агро Милутина!

Јер, детљано су упознати са стањем на КБЦ-у (о инфективном је само по себи заразно говорити, све и да имате као што као и ја немате маску – додаде госпођа са воћем у кеси), те се управљају надсебичном логиком: самоизолација и политика путем виртуелног канала, што је сигурно, сигурно је…

Корона нам, дакле, пластично на примјеру показа да смо, ипак, држава и друштво без државника! Да смо препуштени сами себи, као и досад. Као и уназад, три мрачне и дуге деценије, током којих смо били само материјал за експлоатацију и предмет над којим је власт изводила – експерименте моћи.

Хоћемо ли ДПС-у заборавити да је преко твитера поручио како је  човјек највећи ресурс, да су људски животи (ипак!) од непроцјењиве вриједности, и да остају у нади да ће се тридесет седморо дјеце заражене ускоро излијечити? – Култура сјећања, господо, није само и тек звучна синтагма!

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Лудило Монтенегра кроз пјесму и игру: Не дај се мала, „удри“ корону

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: