Вјерујем

Вјерујем да је Господ Бог у својој бескрајној милости одлучио да спасе једну невину душу и узме је за себе. Да јој прекрати патњу овдје међу нама. Боже, колика је била патња тог дјетета када си га узео са непуне двије године? Морам у то да вјерујем, јер ако није тако, онда је црнило побиједило и сво зло које је међу нама. Онда су хладноћа, глад и батине смисао овога живота. Лаж и лицемјере наше кад окрећемо главу и правимо се да не видимо зло. Морам да вјерујем.

Вјерујем да нити једна смрт није узалудна, као и то да је невина суза најјача клетва. Вјерујем да је смрт овог малог Анђела потресла наше друштво до сржи. Разлог да се погледамо у огледалу. Прихватили смо агресију као модел понашања од врха до дна. Од Владе до вртића. Зар је онда чудно што смо резистентни на туђу бол и патњу? Што нам сервирају гадлуке као норме друштвеног понашања? Црна Гора је постала Задруга којом управљају Звијезде Гранда. Или Мојковца? Неосетљиви на туђу муку газе партијске књижице, док нам дјеца трпе породично насиље и умиру. Докле? Ово је други пали анђео у скоријем периоду у Црној Гори. Да ли ће опет неко на саучешће Анђелу?

Знам. Рећи ће неки да се понављам. Да увијек пишем једно те исто. Истина. Тако је. Али нама страдају дјеца, Нама одлазе млади људи из ове државе. Одлазе згађени ситуацијом у овом друштву. Нас који остајемо овдје јер „…сунце туђег неба неће вас гријат као ово овдје…“ и који би макар да мислимо макар и погрешно,својом главом боле патња и батине овог малог Анђела. Не прихватам чињеницу да државни органи нијесу криви. Због чега онда, молим вас лијепо плаћам порез ? Ако ми ни дјеца у овом друштву нијесу сигурна? И нека се понављам, макар до бевијести. Не прихватам чињеницу да дјеца политичара и тајкуна су вреднија и заштићенија од друге дјеце. То значи да ту другу дјецу бију, да су гладна и гола и боса. То значи да државне органе баш брига за то. Важно је да привилегована дјеца се школују и живе у „ свили и кадиви“.

Вјерујем да то не треба да буде тако. И да је свака сузица удареног гладног и промрзлог дјетета тешки камен на нашим душама. Јер окрећемо главе и ћутке се миримо са свим што нам се сервира.

Вјерујем да Господ Бог свима нама даје по заслугама. Не желим никоме зло. Вјерујем да су сви људи добри и да у сваком од нас лежи дубоко у нама затрпано добро. Због тога уосталом ово пишем.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: