Вјештаци потврдили милионске малверзације у случају „Царине“

Вје­шта­ци фи­нан­сиј­ске стру­ке по­твр­ди­ли су да је у слу­ча­ју „Ца­ри­не” би­ло ми­ли­он­ских мал­вер­за­ци­ја, а на­лаз је на ко­нач­ну од­лу­ку про­сли­је­ђен Спе­ци­јал­ном ту­жи­ла­штву на чијем челу се налази Миливоје Катнић, по­твр­ђе­но је „Да­ну” из ви­ше из­во­ра.

Ис­тра­га је об­у­хва­ти­ла ви­ше ли­ца, а на­лаз вје­шта­ка те­ре­ти Ми­о­ми­ра Му­го­шу, не­ка­да­шњег гра­до­на­чел­ни­ка Под­го­ри­це а са­да ам­ба­са­до­ра Цр­не Го­ре у Сло­ве­ни­ји, као и Че­до­ми­ра По­по­ви­ћа, вла­сни­ка фир­ме Ца­ри­не. Вје­шта­че­њем су по­твр­ђе­не сум­ње ту­жи­ла­штва и по­ли­ци­је да је би­ло ма­хи­на­ци­ја у уго­во­ру Глав­ног гра­да и Ца­ри­на и да је ште­та ви­ше­ми­ли­он­ска.

Вла­сник Ца­ри­на Че­до­мир По­по­вић ка­зао је за „Дан” да ни­кад ни­је са­слу­ша­ван ве­за­но за по­ме­ну­ти пред­мет ни­ти за тим има по­тре­бе.

– Што се ме­не ти­че, то је по­сао ко­ји је чист, не 100 по­сто, не­го 1.000 по­сто. Нај­бо­љи по­ка­за­тељ је то што и да­ље све сто­ји на тој ли­ва­ди, ти из Оп­шти­не и ду­ше­бри­жни­ци не­ка вра­те ко­ли­ко сам ја пла­тио – ре­као је По­по­вић.

У до­ку­мен­та­ци­ји ко­ју су при­ку­пи­ли ис­тра­жи­те­љи на­во­ди се да је на­кон пре­су­де Вр­хов­ног су­да из 2010. го­ди­не на­стао дужнич­ко-по­вје­ри­лач­ки од­нос из­ме­ђу Глав­ног гра­да и под­го­рич­ке фир­ме Ца­ри­не, при че­му је та ком­па­ни­ја би­ла ду­жна да вра­ти зе­мљи­ште по­вр­ши­не 15.205 ква­драт­них ме­та­ра, а Глав­ни град су­му од 2.508.825 евра, ко­ли­ко су Ца­ри­не пла­ти­ле за спор­но зе­мљи­ште. Оп­шти­на је од­лу­чи­ла да тај дуг пла­ти та­ко што ће удо­во­љи­ти но­вом за­хтје­ву Че­до­ми­ра По­по­ви­ћа за сад већ чу­ве­но „до­ком­пле­ти­ра­ње гра­ђе­вин­ских пар­це­ла”, што је и пр­ви пут био са­мо из­го­вор да Ца­ри­не до ври­јед­ног зе­мљи­шта до­ђу ми­мо тен­де­ра. Мал­вер­за­ци­је око уго­во­ра Глав­ног гра­да и Ца­ри­на пр­ви су при­ја­ви­ли из МАНС-а.

Му­го­ша је спор­ну од­лу­ку о пре­но­су зе­мљи­шта на Ца­ри­не до­нио по­зи­ва­ју­ћи се на За­кон о др­жав­ној имо­ви­ни, и то на члан 29 у ком се на­во­ди да имо­ви­ном оп­шти­не рас­по­ла­же над­ле­жни ор­ган. Пре­ма За­ко­ну о ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви и Ста­ту­ту Глав­ног гра­да, имо­ви­ном оп­шти­не рас­по­ла­же Скуп­шти­на Глав­ног гра­да, та­ко да Му­го­ша ни­је имао за­кон­ски основ да по би­ло ком осно­ву за­кљу­чу­је спо­ра­зу­ме и уго­во­ре о тим пар­це­ла­ма са Че­до­ми­ром По­по­ви­ћем, што је пр­во у ни­зу кр­ше­ња за­ко­на.

По­ред то­га, пре­ма За­ко­ну о ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви, не­мо­гу­ће је оту­ђи­ти оп­штин­ско зе­мљи­ште уко­ли­ко то ни­је уна­при­јед пла­ни­ра­но од­лу­ком о рас­по­ла­га­њу гра­ђе­вин­ским зе­мљи­штем. У тој од­лу­ци за 2011. го­ди­ну, ка­да је Му­го­ша по­но­во про­дао зе­мљи­ште Ца­ри­на­ма, ни­је би­ло пред­ви­ђе­но да дви­је спор­не град­ске пар­це­ле бу­ду оту­ђе­не. На­кон што је зе­мљи­ште вра­ће­но у вла­сни­штво Глав­ног гра­да, Му­го­ша је кра­јем 2011. го­ди­не до­нио од­лу­ку о по­нов­ном пре­но­су зе­мљи­шта на Ца­ри­не, и то по ци­је­ни од 165 еура за ква­драт­ни ме­тар, исто као и 2007. го­ди­не, ка­да су пр­ви пут скло­пље­ни спор­ни уго­во­ри. Раз­ли­ка је у то­ме што је у ме­ђу­вре­ме­ну про­ми­је­њен ДУП и што је но­вим рје­ше­њи­ма пред­ви­ђе­но да се на том зе­мљи­шту мо­же из­ра­ди­ти пре­ко 72.000 ква­драт­них ме­та­ра стам­бе­но-по­слов­ног про­сто­ра, у чи­јој је бли­зи­ни пла­ни­ра­на и оби­ла­зни­ца, што је мо­ра­ло ути­ца­ти на по­ве­ћа­ње ци­је­не зе­мљи­шта. Сум­ња се, та­ко­ђе, да је за рас­по­ла­га­ње спор­ном имо­ви­ном би­ла овла­шће­на са­мо Скуп­шти­на, ко­ја у кон­крет­ном слу­ча­ју ни­је вр­ши­ла та овла­шће­ња.

МАНС је 17. ок­то­бра 2007. го­ди­не Вр­хов­ном др­жав­ном ту­жи­ла­штву под­нио пр­ву кри­вич­ну при­ја­ву про­тив гра­до­на­чел­ни­ка Под­го­ри­це Ми­о­ми­ра Му­го­ше и ди­рек­то­ра Ди­рек­ци­је за имо­ви­ну Дра­га­на Ђу­ки­ћа због сум­ње да су у по­ступ­ку пре­но­са пра­ва над оп­штин­ским за­мљи­штем на ком­па­ни­ју Ца­ри­не д.о.о. из Под­го­ри­це зло­у­по­три­је­би­ли слу­жбе­ни по­ло­жај и оште­ти­ли бу­џет Глав­ног гра­да за пре­ко 11 ми­ли­о­на евра. Кри­вич­на при­ја­ва је про­сли­је­ђе­на на по­сту­па­ње Основ­ном др­жав­ном ту­жи­ла­штву у Под­го­ри­ци. Из МАНС-а су та­да ука­за­ли на кључ­не штет­не еле­мен­те тог уго­во­ра, као и на чи­ње­ни­цу да је гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште оту­ђе­но уз кр­ше­ње та­да ва­же­ћих за­ко­на. Та при­ја­ва је од­ба­че­на, али је Спе­ци­јал­но ту­жи­ла­штво по­но­во узе­ло у рад и до­шло до но­вих чи­ње­ни­ца.

При­ја­ва про­тив Са­ше Ча­ђе­но­ви­ћа

МАНС је вр­хов­ном др­жав­ном ту­жи­о­цу при­је шест го­ди­на до­ста­вио кри­вич­ну при­ја­ву про­тив та­да­шњег за­мје­ни­ка основ­ног др­жав­ног ту­жи­о­ца у Под­го­ри­ци Са­ше Ча­ђе­но­ви­ћа због сум­ње да је у по­ступ­ку од­лу­чи­ва­ња по кри­вич­ној при­ја­ви у слу­ча­ју Ца­ри­не зло­у­по­три­је­био слу­жбе­ни по­ло­жај и не­са­вје­сно по­сту­пао у из­вр­ше­њу слу­жбе­не рад­ње.

Го­ди­ну на­кон под­но­ше­ња кри­вич­не при­ја­ве, ту­жи­ла­штво је ин­фор­ми­са­ло МАНС да је њи­хо­ва кри­вич­на при­ја­ва од­ба­че­на јер „у рад­ња­ма при­ја­вље­них не­ма бит­них еле­ме­на­та би­ћа кри­вич­ног дје­ла због ко­јег су при­ја­вље­ни окри­вље­ни, ни­ти дру­гог за ко­је се го­ње­ње пред­у­зи­ма по слу­жбе­ној ду­жно­сти”. Ме­ђу­тим, ту­жи­ла­штво је по­но­во отво­ри­ло тај пред­мет, а у ме­ђу­вре­ме­ну је Са­ша Ча­ђе­но­вић уна­при­је­ђен у спе­ци­јал­ног ту­жи­о­ца.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: