Вјештачка интелигенција завршава Бетовенову Десету симфонију

На данашњи дан, 26. марта 1827. умро је њемачки композитор Лудвиг ван Бетовен, један од највећих у историји музике, коју је усавршио новим средствима, обогатио и продубио, доводећи до врхунца класичну сонатну форму. Универзалност његовог генија огледа се у поетском и дубоко проживљеном сликању природе, непосредном изражавању лирских и љубавних осјећања, потресном и драматском цртању животног пута хероја. Његово сваралаштво је ујединило зрели класични стил и наговијестило романтизам. Дјела: девет симфонија, опера „Фиделио“, клавирске сонате, сонате за виолину и клавир, гудачки квартети, увертире, пет концерата за клавир и оркестар, „Концерт за виолину и оркестар у де-дуру“, циклус пјесама „Далекој драгој“, мисе, соло пјесме, камерна музика.

Неколико нота записаних у биљежници све је што је њемачки композитор Лудвиг ван Бетовен оставио од Десете симфоније прије смрти 1827. године. Сада се тим музиколога и програмера такмичи с временом како би довршили дјело уз помоћ вјештачке интелигенције

„Напредак је импресиван иако компјутер још мора много тога да научи“, каже Кристин Сигерт, управница архива у Бетовеновој кући у његовом родном граду Бону, преноси Хина.

Она каже да је увјерена да би Бетовен одобрио идеју јер је и он био иноватор, подсјећајући на његове композиције за музичке инструменте које репродукују звукове вјетра и за удараљке.

Сигерт тврди да тај рад неће утицати на његово наслеђе јер се никада неће сматрати дијелом његовог опуса.

Коначни резултат пројекта извешће оркестар 28. априла у Бону гдје ће се одржати главна свечаност поводом рођења композитора који је обиљежио раздобље романтизма у класичној музици.

Бетовен, најпознатији њемачки композитор, толико је омиљен у својој земљи да је обавеза припреме годишњице уписана у коалициони споразум 2013. о оснивању владе. Година прослава почиње 16. децембра када се вјерује да је рођен прије 249 година уз отварање његове куће у Бону као музеја после опсежних радова на обнови.

Бетовен је почео да ради на Десетој симфонији док је писао Девету, која укључује славну Оду радости. Убрзо је одустао од Десете симфоније, остављајући само неколико биљешки и нацрта прије него што је умро када је имао 57 година.

У оквиру пројекта, у алгоритам су убачена сва његова дјела, а компјутер сада ствара могуће наставке симфоније у композиторевом стилу. Дојче Телеком, који спонзорише пројекат, нада се да ће користити сазнања за развој технологије попут препознавања гласа.

Прве верзије музике направљене уз помоћ рачунара прије неколико мјесеци биле су превише механичке и фразе су се превише понављале, али новије верзије обећавају више, каже тим.

Бери Купер, британски музичар и музиколог који је сам осмислио могући први став симфоније 1988. године, сумња у резултате.

„Чуо сам кратки дио који је створен. Није звучао ни изблиза као увјерљива реконструкција онога што је Бетовен намјеравао“, рекао је Купер, професор на Универзитету Манчестер и аутор неколико дјела о Бетовену.

Слични покушаји рачунарских програмирања на основу дјела Баха, Малера и Шуберта били су неимпресивни.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: