Вјетар

Невен Милаковић

Урличи, фијучи, тутњи побјешњело,
Закивај у земљу као нарикаче,
Ломи ћерамиде, вијај лишће свело,
Завијај к’о гладно, напуштено, пашче,

Носи по калдрми крхотине стакла,
Церекај се злобно, бездушно, огавно,
Поведи са собом приказе из пакла,
Ја вас се, знаш ти то, не плашим одавно.

Поломи о хриди уморног галеба,
Душман ти је свако ко слободно лети,
Мене никад нећеш сустићи, јер треба
Сачувати душу, па летјети смјети.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: