Влада Црне Горе „утјерује“ патриотизам: Нови цјеновник 700 – 2000 евра!

Пошто, државни симболи, застава, грб и химна насилно наметнути, нијесу се „примили“, држава је одлучила да силом „научи“ грађане „патриотизму“.

Измјене Закона о јавном реду и миру, које се налазе у скупштинској процедури, предвиђају да физичко лице које приликом извођења државне химне, у случајевима када је то предвиђено прописима, сједјењем, звиждањем, стварањем буке или на други начин не ода јој почаст казниће се новчаном казном од 700 до двије хиљаде евра.

Непоштовање државних симбола химне, заставе и грба, објављивање путем огласних и рекламних паноа непримјерених садржаја биће кажњено од 500 до 15.000 евра, предвиђено је измјенанама Закона о јавном реду и миру, саопштено је из Владе Црне Горе.

Високи функционер СД-а и директор Сплендида, Жарко Радуловић поздравио је овакву одлуку Владе, додајући да би он поред казни, непоштоваоце државних симбола послао код психијатра.

Влада једне државе у 21. вијеку уводи „обавезу устајања на химну“!

Легендарна влада Црне Горе Великога брата хитно рјешава ургентне црногорске проблеме, тако је Небојша Бабовић, коментарисао „нове“ измјене закона.

Влада једне државе у 21. вијеку уводи „обавезу устајања на химну“! Казне за неустајање су од 700-2000 евра.

Нисам још прочитао закон који је изашао из неке фашистичке главице, али је ова одредба врло спорна у контексту основних људских права. Предлагач је министар културе, бивши предсједник Цетиња, који и не крије своју наклоност према сарадницима фашиста, истакао је Бабовић и додао:

Нико вас не може натјерати законом да заузмете неки физички положај осим ако то не угрожава ваш или туђи живот. Ако може, онда то није демократска држава, то нема везе ни са Европом ни са Натом.

Неслагање са државним симболима је форма протеста која није специфична само за Црну Гору. Разликују се само државне методе у обрачуну са неистомишљеницима.

1) Из времена нацистичког рајха позната је слика човјека који не диже руку на Зиг хајл. Његова жена јеврејка је скончала у конц-логору, а и он је тамо боравио неколико година. Игром судбине мобилисан је и нестао је у Хрватској 1944. Од совјетског или партизанског метка.

2) 1968.су амерички спринтери на Олимпијади спустили главе и подигли црне рукавице на интонирању химне за медаље које су освојили. Обојица су били предмет критика, па чак и бијели Аустрилијанац који је само био на подијуму с њима. Прије десетак година сви су рехабилитовани и добили су награде за храбри акт, а Аустралијанац и извињење од своје Владе.

3)Најсвјежији случај је Колин Каперник, амерички ратбиста који је почео да клечи приликом интонирања химне, пред сваку утакмицу. Урадио је то је лр „није поносан на заставу државе која угњетава црнце“. Подржале су га и колеге, а бијела Америка и Трамп су подивљали. Ипак, суд казнио Каперника који је испољавао своје људско право. Трамп је викао, али му нине могао ништа. Морао је да напусти фудбал, али је постао симбол кога је под своје узео NIKE.
Кампања „Вјеруј у нешто, чаки ако мораш да жртвујеш све“ је најпознатија свјетска кампања данас.

Ова три примјера доказују да се ником у 21. вијеку не може наметати понашање. Свако за себе бира и мјери како ће се понашати, ако не угрожава туђи живот или имовину.
Зато је и предлог закона дубоко фашистички, недемократски и насилан у својој намјери.
Прича о ЦГ симболима траје дуго. Евидентно је да постоји спор и да их добар дио грађана не доживљава као своје. Ако постоји проблем, он се рјешава дијалогом са незадовољнима, а не примјеном бруталне силе. Постојало је воље да се то ријеши, али је клика схватила да било какво помирење унутар ЦГ довело до њиховог пада.
Лично сам више пута био у прилици да слушам интонирање ЦГ химне и углавном сам стајао. Не због себе, него због људи којима она нешто значи. Па и из оног разлога „да нам не кажу да смо против државе“.
Али се сјећам и Плава кад ме је странкиња на Миловој промоцији питала зашто нико не пјева химну.
Јер химна је израз личног поноса и везе са државом. Ако само стојиш и не пјеваш, онда је само толеришеш, немаш искрену везу.
Зато треба радити на симболима око којих ће се окупити бар три четвртине земље, а не наставити са наметањем партијских знамења сумњиве умјетничке и историјске вриједности. Неће то радити ова хунта, али нека опозиција о овоме размишља инклузивно и без предрасуда.
А кад овај закон прође у Скупштини, на мене не рачунајте, па макар у инвалидским колицима долазио на ваша интонирања, поручио је Небојша Бабовић.

ДПС констатовала да се химна и застава нијесу „примили“

Предвиђене измјене Закона о јавном реду и миру у дијелу који се тиче тзв. националних симбола односно ригорозних финансијских санкција за “непоштовање” истих, не представљају изненађење, оцијенио је за наш портал Лука Радоњић. 

„Прво, монтенегринска владајућа коалиција предвођена ДПС-ом на овај начин је констатовала да се химна и застава ни након 15 година нису “примиле”. Наравно, очигледно никоме није ни падало на памет да испита разлоге због којих значајан дио Црне Горе или како поједини од њих знају да кажу “читава половина”, према химни – или не осјећа никакву емоцију или осјећа презир“, казао је Радоњић и додао:

Такође, нису показали ни политички капацитет и вољу да потраже и нађу консензус. Све оно што је манир озбиљних демократских друштава, партији насљедници Савеза комуниста ДПС-у још увијек није.

Друго, нема сумње да је циљ владајуће олигархије да фокус јавности – са многобројних афера које већ годину дана до темеља љуљају њихову владавину – измјести односно врати на референдумски наратив “дубоке подјеле”.

Тиме желе да покрију чињеницу да у много сегмената не само што нису показали поштовање према држави непоштујући њене законе и основне демократске принципе који се тичу политичке одговорности, већ су је дубоко искомпромитовали. И сада очајнички трагају за старим – новим наративом који би представљао “одбрану државе”.

Овај наратив мотивисао би идеолошки заслијепљене групе које су узнемирене због све чешћег присуства тробојке Краљевине Црне Горе на свадбама и осталим манифестацијама и скуповима, али ништа мање има циљ и да покуша снажније да мобилише дио “грађанистичке” јавности којој је нетрпељивост према традицији, историји и вјери, важнија од основних принципа демократије. Наравно, остаје да се види, да ли ће просјечном грађанину кажњавање његовог брата или комшије због различитог односа према химни, представљати довољну сатисфакцију да заборави и зажмури на све остало што се у овој држави дешава, док пребогата олигархија без политичке одговорности наставља да увећава своје богатство, истакао је Радоњић.

Подсјетимо, ова партијска дружина за химну је прогласила пјесму од аутора који је фашистички колаборант а за дан државности узела 13. јул дан антифашистичког устанка. Много је примјера колосалних идеолошких и историјских контрадикција због којих се „национални наратив“ ДПС-а може назвати гротескним идоелошким кошмаром. У сваком случају, историја и упоредна искуства су неумољива по овом питању. Сваки покушај присилног наметања националних симбола на крају је доживио неуспјех. Присила је по правилу – последњи аргумент. Очигледно, владајућој клики ниједан други није остао, закључио је Радоњић.

У нормалним државама химна би требала да ствара позитивна осјећања, буди национални понос. Нормалне државе када усвајају химну и друге националне симболе итекако воде рачуна да они буду прихваћени друштвеним консензусом, категоричан је аналитичар Игор Дамјановић.

Режим Мила Ђукановића је поступио другачије. Државне симболе је наметнуо прегласавањем у парламетну 2004. године, и како је истакао

Никада се није усудио да њихов ауторитет провјери на народном референдуму. Спорном химном и и заставом, које скрнаве аутентичну црногорску традицију Ђукановић је свјесно направио подјеле у друштву. Сада би да онима којима људско достојанство и поштовање према аутентичним црногорским вриједностима не дозвољава да стоје на стихове осуђеног колаборационисте из Другог свјетског рата и усташког штићеника др Секуле Дрљевића, кажњава драконским, фашистичким казнама.

Подсјетио бих на изреку Валтазара Богишића да „Што се грбо роди вријеме не исправи“. Сигуран сам да наказни државни симболи Мила Ђукановића никада неће стећи ауторитет у народу, ма коликим их терором наметао. Када он једном падне на власти сигуран да ће и химна Секуле Дрљевића и овај сулуди закон завршити у историју црногорске срамоте, нагласио је Дамјановић.

Истински стихови замијењени стиховима фашисте

Химна. Пјесма која теба да спаја и пробуди осјећај припадништва и патриотизма код људи. Зашто ипак све то изостаје када је у питању она која би требало да буде наша химна, пита се др Владимир Добричанин, члан Предсједништва и Управљачког тима УЦГ.

Истински стихови “Ој јунаштва свијетла зоро” замјењени су стиховима фашисте Дрљевића и одмах су изазвали све оно што химна не треба да изазове – подјеле, истакао је Добричанин.

Сада, владајуће странке желе да купе патриотизам новцем и он је добио цијену, кошта од 700 до 2000 евра. Навика да је све на продају превагнула је над разумом и покушајем да се компромисом дође до рјешења. Њихова маштовитост ме увијек изненади. Изгледа де ће и даље свако пјевати своју химну, ми ону нашу “Ој јунаштва свијетла зоро” а они ону Секулину па ко дуже издржи, поручио је Добричанин.

Фонд солидарности за непоштоваоце химне

У предложеним измјенама Закона о јавном реду и миру које се односе на санкције за непоштовање онога што се званично назива химном Црне Горе остављен је простор за широко тумачење шта све може да представља непоштовање поменуте пјесмице, истакао је Марко Ковачевић, портпарол НСД и функционер ДФ-а.

Тако нпр. поред сједења, како је казао, звиждања, стварања буке као један од “других начина“ за непоштовање тзв. химне може да се протумачи намрштеност или претјерано осмјехивање приликом интонирања. То ће представљати проблем и за људе из режимских редова који просто затрепере или задрхте док се пушта химна или почну да цупкају у мјесту од узбуђења и државотворног заноса.

„На сјеверу ће у разним домовима културе без гријања имати проблем зими, јер неће смјети да цвокоћу, па је то прилика за бизнис са повезима за главу који ће спријечити цвокотање приликом интонирања химне. Такође, опасно ће бити саслушати Секулин урадак у свечаним приликама уколико сте човјек ком се на лицу не види никаква импресија јер је и равнодушност врста непоштовања“, истакао је Ковачевић и додао:

На крају, мораће да се отвори школа за правилно поштовање химне у којој ће најискуснији предавачи објаснити како се правилно поштује химна.
У сваком случају, уколико овакве измјене закона буду донешене, потребно је отворити фонд солидарности непоштовалаца тзв. химне Црне Горе у којем ћемо сакупљати новац за сваког кажњеног грађанина непокорног и то у износу већем од изречене казне – јер ко год не устане на званичну химну Црне Горе заслужује да се на неки начин награди а не казни. Треба обезбједити награде и за најкреативније непоштовање химне и додјељивати специјална признања за непоштовање на дневном, мјесечном и годишњем нивоу. То је прави начин да се казнене одребе из предлога измјена закона неутралишу а да се притом мало нашалимо и насмијемо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: