Дужнички суноврат: Влада се преко обвезница задужује још 300 милиона

Црна Гора је емитовала еурообвезнице вриједне 300 милиона евра по каматној стопи од шест одсто, да би покрила рупу у овогодишњем буџету.

Еурообвезнице које доспијевају 2021. године су, емитоване у четвртак, објавиле су Вијести. Из Министарства финансија нијесу одговорили на питања тог медија у вези са новом емисијом еурообвезница на међународном тржишту и да ли је за ову годину планирана још једна емисија. Из Министарства су раније казали да, имајући у виду износ потребан за задужење (укупно око 488 милиона евра, без кинеског кредита), емисија еурообвезница ће се кретати између 450 и 500 милиона евра.

Према анализи хрватског Интер капитала, каматна стопа од шест одсто на нове еурообвезнице Црне Горе посљедица је јавног дуга државе који се повећава. Државни дуг је на крају септембра, без гаранција и дуга општина и државних и јавних предузећа, износио 2,3 милијарде евра или 62,9 одсто бруто домаћег производа (БДП). Држава је тада имала депозите од 153,5 милиона евра, па у Министарству финансија рачунају да је дуг 2,15 милијарди или 58,8 одсто БДП-а. Влада је у Програму економских реформи за ову годину навела да је по основним сценарију јавни дуг на крају 2015. био 65,47, а на крају ове године очекују да ће износити 70,71 одсто БДП-а.

У анализи Интер капитала се подсјећа да би, према прогнозама Европске комисије, буџетски дефицит Црне Горе у овој години требало да достигне ниво од 6,1 одсто БДП-а.

“Велики дефицит углавном одражава потрошњу од 255 милиона евра (6,8 одсто БДП-а) због изградње аутопута према Србији. Дефицит је посљедица и смањења више стопе пореза на доходак физичких лица (са 13 на 11 одсто), али и због повећања плата у јавном сектору, пензија, трансфера (у овом контексту занимљиво је напоменути да је 2016. изборна година)”, наводи се у анализи.

Као резултат тога, како се додаје, јавни дуг ће се даље повећавати ове и наредне године усљед даљег задуживања за финансирање капиталних расхода.

“У вези са тим, треба нагласити да фискална правила Црне Горе претпостављају да ако јавни дуг пређе границу од 60 одсто БДП-а онда би влада требало да представи план за смањење дуга испод тог прага у сљедећих пет година”, подсјећа се у анализи.

Црна Гора је до сада четири пута емитовала еурообвезнице, а укупно задужење по том основу, према подацима о државном дугу за девет мјесеци прошле године, је 966 милиона евра.

Еурообвезнице су емитоване први пут 2010. године, када је у септембру продата комплетна емисија од 200 милиона евра по каматној стопи од 7,875 одсто. У априлу 2011. је била и друга емисија еурообвезница, вриједних 180 милиона евра, уз фиксну камату од 7,25 одсто. У мају 2014, трећи пут су емитоване еурообвезнице, вриједности 280 милиона евра, а продате су уз камату од 5,375 одсто. У марту 2015. реализована је емисија еурообвезница од 500 милиона евра, са каматном стопом од 3,875 одсто.

Албанија се повољније задужила јер се њен дуг смањује

У анализи Интер капитал упоређује задуживање Црне Горе и сусједне Албаније на међународном тржишту, јер обје земље имају исти кредитни рејтинг Б+ према Стандард енд пурсу (Стандард&Поор’с).

Албанска међународна обвезница са доспијећем 2020. године, има бољи принос од црногорске са истим роком доспијећа. Принос на албанске еурообвезнице које доспијевају 2020. износи 5,05 одсто, док је принос на црногорске са истим роком доспјећа 5,295.

“То и није тако чудно јер је албански јавни дуг постепено растао од 2011. на преко 70 одсто БДП-а, а сада се очекује да ће почети да смањује. С друге стране дуг Црне Горе је у сталном порасту”, наводи се у анализи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: