Влада да одустане од изградње хидроелектрана на Морачи

Влада Црне Горе треба да одустане од изградње хидроелектрана (ХЕ) на Морачи, због девастацијског дјеловања у природи и становништву, а потребно је више улагати у вјетроелектране, соларне електране и у друге видове енергије, који носе мање штете животној средини.

То је саопштено на припремном састанку за Министарску конференцију о транзицији ка одрживој енергији на Западном Балкану, који је организовала невладина организација Green home.

Извршна директорица НВО Green home, Наташа Ковачевић, истакла је да та организација подржава развој нових обновљивих избора енергије, али да они треба да иду даље од хидроенерегетских пројеката.

„Та промоција ХЕ као обновљивих извора енергије више не пије воду, посебно у ситуацији гдје имамо јединствене слободнотекуће ријеке, са кристално чистом водом, са свим природним куриозитетима које носе и са веома вриједним биодиверзитетом“, истакла је Ковачевић.

Да је пројекат изградње четири ХЕ на Морачи неисплатив показује то што се, како је казала,у 2011. години нико од преквалификованих понуђача није појавио на тендеру.

„Од 16 варијантних рјешења, која су рађена, ниједно није могло да буде исплативо без превођења ријеке Таре у Морачу. Дакле, ријеч је о тешкој повреди Конвенције о водама и других битних конвенција“, рекла је Ковачевић.

Она је истакла да се не може мијењати статус ријека, ако су оне већ у добром стању и као такве морају да се очувају осим када је, како је појаснила, у питању највећи државни интерес и ако не постоје други енергетски извори који би могли да се ставе у функцију.

„Ми желимо позвати Владу Црне Горе да једноставно искључи ХЕ на Морачи из даљег планирања енергетике и у смислу обновљивих извора енергије, јер оне свакако нити спадају у зелену енергију, нити могу да испоштују неопходне принципе. Нису могли доћи до конкретног одрживог резултата, већ је на више фронтова доказано да су ови пројекти неисплативи и неприхватљиви. Позивамо да се више не разговара о том питању и да се оно затвори“, указала је Ковачевић.

Према њеним ријечима, у Црној Гори и у региону мора више да се ради на диверзификацији, односно разноврсности енергетских извора и да се више улаже у вјетроелектране, соларне електране и у друге видове енергије, који носе мање штете животној средини.

„Када је ријеч о малим ХЕ, то су пројекти који су се већ показали на терену и који су донијели огромне девастације за животну средину, а са друге стране, у нашем систему нису донијеле превише“, објаснила је Ковачевић.

Она је, говорећи о препорукама, казала да динамика чисте енергетске транзиције није на задовољавајућем нивоу, оцијењујући да је потребно много озбиљније планирање, „узимајући у обзир све изазове који стоје на овом путу, укључујући недостатак знања и ваљаних капацитета“.

„У циљу декарбонизација енергетике, нови инвестициони пројекти морају укључити различите енергетске изворе и искључити застерјеле и неодрживе пројекте хидроелектрана, који нису у складу са европским смјерницама о хидроенергији, заштити природе, прекограничним утицајима, квалитету вода, као и међународним конвенцијама“, истакла је Ковачевић.

Према њеним ријечима, поздравља се санација и побољшање енергетске ефикасности на постојећим хидроенергетским објектима, али се, како је указала, захтјева обустављање изградње ХЕ у заштићеним подручјима било којег међународног и националног степена заштите, „обухватајући будућа Натура 2000 подручија, резервате природе, важна птичија станишта, као и ријечних система везаних за њих“.

„Потребно је обуставити даљи развој малих ХЕ због девастацијског дјеловања у природи и становништву, а најмањих економских користи. Потребно је и улагати у енергетску ефикасност на свим нивоима друштва“, навела је Ковачевић.

Извршна директорица Центра за заштиту и истраживање птица, Јована Јањушевић, рекла је да се изградњом брана на Морачи неће угрозити једна Натура 2000 подручја него три Натура 2000 подручја.

„Експертски тим је препознао три подручја, а то су кањон Мораче са Малом Ријеком и Мртвицом. Други дио је Морача од кањона до језера, а треће Натура 2000 подручје је Скадарско језеро“, навела је Јањушевић.

Она сматра да је у контексту планова које Влада доноси јако важно знати да „ми не располажемо адекватним подацима“.

Јањушевић је истакла да кањон Мораче трпи притиске човјекових дјелатности, иако се то тако добро не види.

„Углавном се за нестанак неких врста, мисли да се дешава негдје у Африци или у Кини, Америци, али се нестанак врста дешава и у Црној Гори, такође. И то кањон Мораче може да посвједочи, јер је због индиректних поступака као што су тровање вукова и лисица, нестале најбројније колоније бјелоглавих супова и бијелих кања заувијек са територије Црне Горе. Такође, са систематским и намјерним тровањима изгубили смо кршког и сивог сокола“, казала је Јањушевић.

Свака будућа радња човјека која би се односила на кањон Мораче, како сматра, мора да буде узета са дужном пажњом.

Ихтиолог и професор на Природно-математичком факултету (Биологија), Данило Мрдак, рекао је да хидроенергија није зелена енергија и да у њој нема ништа зелено.

„Једино ако размишљате у смислу емисије угљендиоксида, онда можемо да размишљамо о зеленом. Ја у ту причу о угљендиоксиду, као о главном и основном проблему човјечанства, баш не вјерујем“, рекао је Мрдак.

Он је истакао да Црна Гора мора прецизно, паметно и опрезно планирати шта и како даље.

„Црна Гора је задовољила стандард и нема потребе за изградњом ама баш ниједног енергетског објекта, а ако је жеља да неко заради новац на нашим ресурсима, а да 600 хиљада нас будемо поново нечији жиранти, е то је већ други пар ципела“, навео је Мрдак.

Ако неки пројекат, како је рекао, не може да помогне подизању општег економског бољитка, онда он, како сматра, није добар за Црну Гору.

„Он је можда добар за неке појединце, али за нас као грађане, стварно није добар. Велики проблем у Црној Гори је незнање, необразовање и неразумијевање ствари. За овакве ствари је потребан себичан став. Да видимо шта нама у нашој кући одговара, шта желимо да урадимо. Не смијемо да будемо слијепи сљедбеници свега, већ треба да размишљамо на дуже стазе и да порадимо на образовању“, рекао је Мрдак.

Координаторка за истраживања у НВО МАНС, Инес Мрдовић, рекла је да Влада Црне Горе годинама никога не пита који је модел енергетског развоја најбољи за државу и њене грађане.

„Домаћим, привилегованим појединцима је омогућено да граде мале ХЕ и вјетроелектарне и то по привилегованим условима. Тако да смо ми грађани, односно потрошачи, врло брзо постали таоци такве неодговорне и погрешне политике“, казала је Мрдовић.

Она је рекла да НВО МАНС тражи од Владе да нађе модел и да заштити грађане, да раскине штетне уговоре за мале ХЕ, као и да за будући енергетски развој у земљи укључи све заинтересоване субјекте.

„Мора се јасно утврдити који су то енергетски пројекти, који су и еколошки и економски оправдани и да ли их треба градити“, рекла је Мрдовић.

Пројектни службеник у Свјетској организацији за заштиту природе (WWF) Адриа, Милија Чабаркапа, сматра да забрињава нетранспарентни начин имплементације процедуре око изградње ХЕ на Морачи што, како је објаснио, доказује чињеница да је Министарство економије сву документацију везану за тај пројекат прогласило интерном тајном.

„Сви знамо да је рано укључивање заинтересованих страна у процесе доношења одлука кључна основа за одрживост неког пројекта. Уколико би дошло до изградње ХЕ на Морачи, имали би значајне негативне утицаје на станишта, промјене природног хидролошког режима, итд.“, објаснио је Чабаркапа.

Он сматра да се кањон Мораче мора валоризовати на другачији начин, на начин који ће обезбиједити добро за локално становништво и државу.

„Циљ је да се сачувају природне и културне вриједности тога подручја. Црногорска Влада и владе у региону морају коначно престати да промовишу хидроенергију као нужно одрживи извор енергије и зелени извор енергије. Хироенергија спада у групу обновљивих извора енергије, али није нужно зелени извор, због бројних негативних утицаја, који се могу јавити на животну средину и становништво“, објаснио је Чабаркапа.

Владе, како је рекао, морају спријечити изградњу ХЕ у заштићеним подручјима, морају више улагати у енергетску ефикасност и морају се окренути ка рехабилитацији постојећих хидроенергетских објеката.

Чабаркапа је рекао да је укупна производња из обновљивих извора енергије око 70 одсто.

„То је оно што долази из обновљивих избора енергије, а мисли се на ХЕ. Имамо неких 30 процената који долазе из термоелектарне. Али наш национални циљ је 33 процента, а то је удио обновљивих извора енергије у укупној финалној потрошњи, гдје се убраја и гријање. Тако да је и тај циљ достигнут и он је прешао 33 одсто, али чекамо званичну информацију од Министарства економије“, навео је Чабаркапа.

Координаторка за истраживања у Bankwatchu, Пипа Галоп, указала је да је основно питање „шта ми планирамо у будућности и колико енергије нам је потребно“.

„Мислим да политичари имају ту визију, раст заувијек, раст потрошње и производње енергије. Не само да то не може заувијек трајати, него нема ни потребе. Неопходно је додатно истраживање како можемо повећати стандард живота, а да се троши мање енергије“, казала је Галоп.

Она сматра да је потребно радити на томе да се смањи амбиција изградње нових објеката.

„Важно је да знамо колико нам је стварно потребно струје и како то можемо задовољити. Удио ХЕ у већини земаља у региону је већ јако висок, тако да те постојеће електране са једне стране могу да имају позитивну улогу у балансирању система, али са друге стране високи удио ХЕ може бити проблем због климатских промјена и непредвидивости производње“, објаснила је Галоп.

Виша савјетница за еколошке политике, The Nature Conservancu, Драгана Милеуснић, појаснила је да у Америци која, „није еколошки шампион“, постоји правни акт за заштиту ријека.

„Он подразумијева активну заштиту ријека, законским путем. Ово је иницијатива која би за Црну Гору и регион могла да буде корисна“, казала је Милеуснић.

Будућност, како сматра, јесте у обновљивим изворима енергије.

„Али постоје и други обновљиви извори, осим хидроенергије и постоје начини како да се они паметно и одрживо искористе. Постоје многобројне студије које говоре о потенцијалима Црне Горе у погледу обновљивих извора енергије. Знамо да енергије Сунца и вјетра могу много више да се искористе. Треба да схватимо шта имамо и да заштитимо ријеке, које су најзначајније и да се фокусирамо на друге обновљиве изворе енергије“, објаснила је Милеуснић.

Извор: ПР служба

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: