Влада на принципима 5. октобра била би погубна

Аутор: Игор Дамјановић

У Србији оба опозициона опозициона пола, и прозападни и патриотски како их медији етикетирају, све отвореније говоре о потреби формирања постизоборне коалционе прелазне владе, која би требала да кобајаги „ослободи медије“ и „створи услове за одржавање слободних избора у периоду три до шест мјесеци“. То је на Спутњику Србија прије неколико дана изјавио Милош Јовановић, лидер Новог ДСС-а.

Ова идеја народу је кандидована и 2000, када су њени протагонисти за разлику од данашњих дана изашли у једној колони. Међутим лидер „старог“ ДСС-а Војислав Коштуница је брзо заборавио на предизборна обећања. На републичким парламентрарним изборима, који су након услиједили 3 мјесеца, Коштуница не излази самостално, већ у истој коалицији из септембра, без обзира је ДСС тада био популарнији од осталих 17 чланица заједно.

Притисак Запада је очигледно био толико јак и вјероватно би се то поновило и са неким новим сличним пројектом. Непосредно након избора ДСС је прво маргинализован, а потом и избачен из скупштине. Сарадња са Хашким судом за коју је Коштуница током капмање говорио да је „девета рупа на свирали“ убрзо је постало питање свих питања. Власт успостављена у обојеној револуцији била је под потпуном политичком и економском контролом Запада.

Постпетооктобараске власти званичној Москви саопштили су да тајни споразуми склопљени са Слободаном Милошевићем, који су резултирали изненађујућим заузимањем аеродрома Слатина и размјештањем руских снага у оквиру мисије КФОР, више не важе што убрзо доводи до руског повлачења са КиМ.

Односи Београда и Москве поново су као и 2000. на мети прозападне опозиције, односно њихових покровитеља из Брисела, Лондона и Вашингтона. За констиуенте коалиције „Србија против насиља“ увођење санкција Русији представља неизоставну обавезу, о којој нема дискусије. Флоскулама и паролама да оправдају страхом да би неувођење санкција „зауставило ЕУ интеграције“, Србију „изоловало од свијета“ и довело „санкција ЕУ“ могу уплашити само инфантилне.

Да би ЕУ увела било какве санкције Србији неопходно је да за то гласа Мађарска. Да Будимпешта неће гласати за санкције тек тако, или поводом неког инсценираног повода, недвосмислено је демонстрирано послије инцидента у Бањској. Дакле, бриселске санције Београду за сада нису чак ни пусто слово на неком меморандуму, већ пука вербална гимнастика неколицине маргиналних европарламентараца и домаћих агената утицаја задужених да шире психозу.

Још већа бесмислица је да ће компаније из ЕУ затворити своје фабрике ако „не уведемо санкције Руској Федерацији“.

Нико од њих није инвестирао у Србији због отворених и затворених имагинарних ЕУ поглавља, или степена усаглашености са спољном политиком Брисела, већ због профита, коме наше специјалне економске везе и споразуми о слободној и бесцаринској трговини са Русијом не само да не сметају, већ напротив.

Истина је да су до сад 11 усвојених пакета санкција у знатној мјери ограничиле простор за пословну сарадњу са Русијом, али санкције би поред моралних и политичких консеквенци дугорочно имале и штетне економске последице.

Рат Русије и Украјине неће вјечно трајати

Након пропасти украјинске контраофанзиве на Запорожју, трезвеним главама на Западу јасно је да Русија не може бити поражена у рату, као и да се унутрашње политичко устројство у Кремљу не може промијенити. Стога свијест о непоходности успостављања мира и обнови предратних еконмоских веза кроз постизање компромиса са Русијом на Западу сазријева и о томе се у тамошњим медијима све отвореније се говори.

Дакле, када се рат заврши, Србији би очуване добре политичке везе и важеће преференцијални економски споразуми са Русијом дали значајне компаративне предности у односу на оне који су слијепо слиједили диктате из Брисела. Умјесто шансе да буде мост преко кога ће Русија и Запад обнављати своје односе групација „Србија против насиља“ предлаже утапање у аморфну масу и једним потписом анулирање свега што је последњих година урађено на изградњи стратешких односа са Русијом. Дакле српско увођење санкција Руској Федерацији у 2024. години било би равно прелазку из партизана у четнике 1945.

Циљају Русију, нишане Кину

„Од нас се тражи да признамо Косово, да напустимо Републику Српску и да уводећи санкције Руској Федерацији престанемо бити суверена земља и нација. Уколико би пристали да то и учинимо следећи захтев би био протеривање кинеских инвестиција, безусловна технолошка и економска зависност од Запада“ – недавно је образлажући своју оставку написао шеф БИА Александар Вулин. О протјеривању кинеских инвестиција за сад не говори ескплицитно, посебно не у предизборној кампањи. Међутим, опозициина Јунајтед медија група, медијско крило прозападне опозције, већ годинама систематски ради на компромитацији кинеских инвестиција у Србији. По износу инвестицијама у Србију НР Кина је са 1,4 милијарде долара у прошлој години је сустигла све земље ЕУ заједно.

Зашто кинеске инвестиције у Србију сметају Западу и њиховим агентима утицаја? Кина је све више организационо и технолошки супериорна у односу на Запад, посебно на земље ЕУ. Изградња првог аутопута у Кини почела је 1989. и до данашњег дана успјели су да изграде више од 130.000 км. Ефикасност је последњих неколико година запањујућа, граде по 9500 км годишње, а квалитет радова је беспрекоран. Стога, не треба да нас чуди што су путеве и код нас у Србији и Црној Гори граде управо Кинези.

У појединим технологијама, као што је рецимо производња електричкних аутомобила Кина је данас далеко испред Запада. На улицама Пекинга данас је отприлике сваки трећи аутомобил са зеленим таблицама, којима се означавају електрична возила. „Европи су потребни мали, јефтини електрични аутомобили да би се супротставила Кини“ – наслов је који је прије неколико дана освануо у Форбсу, а у коме се наводи наводи да је еврпоски концнепт развоја електричних аутомобила не само годинама у заостатку за кинеским, већ и дугорочно превазиђен.

Захваљујући мултивекторској политици отворености према Истоку и Западу Србија је током последњих 10 година од свих бивших југословенских република забиљежила највећи раст БДП-а, укључујући и чланице ЕУ Хрватску и Словенију. Парадокс да буде већи, западне компаније су у последњих 10 година озбиљније инвестирале у Србију него послије 5. октобра. Ово није парола владајуће странке у предизборној кампањи, већ оцјена свјетских финансијских институција. Евентуално формирање техничке владе прозападних и патриотских опозиционих групација, била би пука уверитра у политичку реинкарнацију 5. октобра, у којима би патриотско крило као и ономад Коштуница било једнократно употријебљен као буздован за рушење успјешне државне политике моста између Истока и Запада.

Извор: Ало

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: