Влада није чула да Мило „иде” у НАТО

Влада и Министарство одбране нису ни на који начин обавијештени о наводној иницијативи за кандидатуру бившег предсједника Црне Горе Мила Ђукановића за замјеника генералног секретара (генсек) НАТО-а.

Да такву иницијативу наводно припрема неколико чланица Алијансе, међу којима је и Турска, објавила су прошле седмице два тамошња портала – “Firtina Haber” и “Turkiye’de Enerji”, позивајући се на дипломатске изворе из неколико чланица и неименоване функционере из министарстава спољних послова и националне одбране Турске.

Министарство одбране саопштило је “Вијестима” да нису добили ни формално ни неформално обавјештење о евентуалној кандидатури Ђукановића – нити директно од било које чланице НАТО-а, нити посредством Министарства вањских послова.

Тај ресор наводи да кандидатуре за ту позицију нису питање из домена њихове надлежности, тако да, како пише у одговору, њихов став по том питању не би био тражен ни на националном, ни на нивоу Алијансе.

“Министарство одбране нема ингеренције да предлаже прихватање или ускраћивање подршке по питању кандидатура за мјесто замјеника генералног секретара Алијансе. Тим прије што замјеника бира искључиво генерални секретар Алијансе, и за ту одлуку му није потребна сагласност, нити консензус земаља чланица”, поручено је из ресора на чијем је челу Драган Краповић.

Извор “Вијести” из врха Владе такође је казао да ни они нису ни формално, ни незванично упознати с наводним предлогом. Објашњава да се на политичке позиције у НАТО-у долази “лобирањем унутар система”, и да је пракса да они који то раде – контактирају државу из које је потенцијални кандидат.

“Чак ни таквим каналима није било сигнала… Али, могуће је да неко лобира”, наводи саговорник.

Ђукановићева канцеларија није “Вијестима” одговорила да ли је бивши предсједник упознат с припремом наводне иницијативе за његову кандидатуру, да ли га је неко контактирао тим поводом, и ако јесте – ко и кад.

Извор листа из руководства Ђукановићеве Демократске партије социјалиста (ДПС), казао је да “једна озбиљна екипа” лобира за постављење бившег шефа државе у НАТО, али да не зна колико је то реално и да ли је уопште.

Генсек бира замјеника, а за избор челног човјека НАТО-а потребан је консензус 32 државе чланице. Нови челник Алијансе требало би да буде изабран на НАТО самиту у Вашинготну, који ће бити одржан у јулу.

Портал “Firtina Haber” објавио је, како су пренијели црногорски медији, да је у току припрема иницијативе за кандидовање Ђукановића, иза које, наводно, до сада стоји девет чланица Алијансе, међу којима је и Турска. Наводи се да је политичка процјена тих чланица да кандидат из источне Европе има велике шансе да постане замјеник генсека Сјеверноатлантског савеза, јер ће челна функција у Алијанси поново бити додијељена “старим” чланицама.

Пише и да челници НАТО држава желе да одрже утицај источноевропског блока унутар тог војно-политичког савеза, “због стратешких планова о јачању источног крила, као заштите Алијансе од агресивног руског понашања”.

“Firtina Haber” наводи да је образложењу за кандидовање Ђукановића истакуто, између осталог, његово “лидерство у демократској транзицији Црне Горе ка чланству у НАТО-у и ЕУ, уз изградњу толерантног мултиетничког друштва”.

“Као корист за Алијансу од његовог избора за замјеника генералног секретара, наводи се десетак конкретних тачака, међу којима и врло важна порука коју би НАТО послао Ђукановићевим избором – да не препушта уплив руског утицаја у своју чланицу која је и симбол и кључ очувања безбједности на постконфликтном Балкану”, стоји у тексту.

Портал “Turkiye’de Enerji” такође пише, како преносе црногорски медији, да девет чланица НАТО-а учествује у припреми Ђукановићеве кандидатуре. Кажу да “Балкан треба да има свог човјека у врху НАТО-у, као једно од потенцијалних кризних подручја, које је као такво дефинисано политикама Алијансе”. Наведено је да је Ђукановић политичар који је обиљежио “бурне три деценије црногорске и балканске историје”, и да “изгледа да се враћа на велику сцену, али овог пута у међународном капацитету”.

“То је довољно да на још увијек политички врелом Балкану подигне страсти”, пише у тексту који су пренили домаћи медији.

“Firtina Haber” је портал који према јавно доступним подацима оствари 25 хиљада посјета мјесечно док “Turkiye’de Enerji” има тек 600 посјета мјесечно.

На питање да ли је тачно да је Турска међу иницијаторима иницијативе за кандидатуру Ђукановића, један извор “Вијести” је казао да то не може ни да потврди, ни да демантује.

Војни аналитичар и извршни директор Савјета за стратешке политике Никола Лунић, казао је “Вијестима” да Ђукановића политичко искуство и улога у процесу приступања Црне Горе НАТО-у, дефинитивно чине озбиљним и кредибилним кандидатом за функцију замјеника генсека.

Наводи да би, “у другачијим глобалним геополитичким околностима и наравно уз подршку званичника Црне Горе”, Ђукановић могао да аплицира чак и за позицију генсека, “коју би сигурно успјешније обављао него неки од претходника”.

“Међутим, у овом тренутку прекомпозиције европске безбједносне архитектуре и јачања источног крила НАТО-а, изненађење би било да буде изабран за замјеника генералног секретара Алијансе. Имајући у виду да аналитичари дају највише изгледа Марку Рутеу да буде генерални секретар НАТО-а, онда би замјеник требало да буде неко из источноевропских чланица, које су дубоко инволвиране у помоћи Украјини”, поручује Лунић.

Упитан да ли је, без пристанка матичне државе, могућ избор било ког кандидата на функцију замјеника, саговорник подсјећа да не постоји формални поступак за избор ни генсека, ни замјеника, и да се то “традиционално постиже консензусом као резултатом неформалних дипломатских компромиса”.

“С обзиром на то да процедура избора не постоји, практично је избор могућ чак и без пристанка матичне државе, али то се у пракси не дешава”, констатује Лунић.

Руте надомак функције генсека

Мађарска и Словачка подржале су прекјуче кандидатуру Марка Рутеа за новог генералног секретара НАТО-а, што је, пише “Ројтерс”, важан корак за бившег холандског премијера на његовом путу да добије ту функцију.

Само Румунија, чији предсједник Клаус Јоханис такође жели функцију генералног секретара, и даље се противи Рутеовој кандидатури.

Рутеов кабинет није одговорио на питања “Вијести” да ли га је контактирала нека од држава чланица или неко у њихово име с наводном иницијативом да Ђукановић буде замјеник генсека, ако јесте – ко, кад и у чије име, да ли има већ неке опције за кандидате за замјенике, да ли је разговарао с неким о томе, да ли је о томе разговарао с Ђукановићем, те мисли ли да би Ђукановић био добар кандидат за замјеника.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: