Влада новцем грађана платила пет милиона за кредит Рудника боксита

Влада је новцем грађана платила пет милиона ЕУР НЛБ Монтенегробанци за кредит који нијесу вратили никшићки Рудници боксита, а за који је држава била жирант.

У Претприступном-економском програму (ПЕП) за период од прошле до 2016. године, који је Влада усвојила на посљедњој сједници објашењено је да је ризично око десет милиона ЕУР у које су биле урачунате и гаранције за Руднике боксита. НЛБ Монтенегробанка је овај кредит одобрила 2009.

„Новцем је било предвиђено измирење обавеза према запосленима, добављачима и зајмодавцима. Због економске и финансијске кризе, компанија није била у могућности да врати тај кредит. Како дуг није измирен, а у међувремену је уведен стечај 19. новембра прошле године, банка је активирала гаранције. Држава је измирила обавезу по том основу у јануару и потраживања пријавила у стечајну масу Рудника боксита“, саопштено је Вијестима из Министарства финансија.

Подгорички лист пише и да постоји ризик да се из државног буџета повуче додатних пет милиона колико је гарантовано за враћање кредита бјелопољском предузећу Ленка и барској компанији Мелгони – Приморка.

Гаранција за бјелопољску Ленку вриједна је 520 хиљада ЕУР, а за барску Мелгони- Приморку четири милиона ЕУР.

Централна банка (ЦБЦГ) је у препорукама Влади за вођење економске полтике за ову годину упозорила да постоји ризик од даљег активирања гаранција. Новцем пореских обвезника прошле године је укупно враћено око 114,5 милиона ЕУР по основу издатих гаранција за кредите компанија. Тај износ не садржи камате.

Највише новца је пошло на Комбинат алуминијума и то 102,7 милиона ЕУР, док са каматама та цифра износи 113,5 милиона ЕУР.

Власник 81 одсто Ленке, некадашње индустрије обуће, је бијелопољски бизнисмен Раиф Хоџић, а Влада му је гарантовала за кредит како би тим новцем исплатио обавезе радницима. Влада, како пишу Вијести, није имала обавезу да помаже приватној фирми, али је то урадила да би прекинула протесте радника.

Власник Мелгониа-Приморке је бизнисмен Небојша Бошковић коме је Влада 1. јула 2010. одобрила гаранције од четири милиона ЕУР на укупан кредит од 14,4 милиона.

Он је Приморку купио од Атлас групе Душка Кнежевића 2008. године за 1,6 милиона, а овај кредит је, према саопштењу управе компаније од прије двије године, потрошен на инвестициона улагања, исплате заосталих зарада и отпремнина за преко 500 радника.

Влада није имала обавезу да помаже приватној компанији, али је тада саопштено да желе да помогну ревитализацију предузећа. Као средство обезбјеђења кредита заложена је имовина предузећа, али се банка преко ње изгледа није могла наплатити па је активирала гаранције.

У тренутка издавања гаранција двије Бошковићеве приватне фирме биле су у стечају Крисма моторс и Крисма Бјеласица.

У документу Владе се наводи да су у посљедња три мјесеца прошле године активиране гаранције у износу од око три милиона ЕУР. Од тог износа око 1,5 милиона се односи на никшићку фабрику за производњу намјештаја МИ РАИ чији је једини власник никшићки бизнисмен Бранко Мићковић и исто толико новца за Фабрику електрода у Плужинама (ФЕП). Појединачно највећи власник ФЕП-а је државни Инвестиционо- развојни фонд који има 42 одсто акција. Раније је највећи власник био Атлас фонд Душка Кнежевића.

У ПЕП-у се не наводи колики је трошак по основу камата за два кредита које је Влада вратила, као ни за 3,5 милиона које је држава платила за кредит који је Жељезнички превоз узео од Ерсте банке. Преузимање кредита за државни Жељенички превоз било је пројектовано у буџету за прошлу годину.

Државна ревизорска институција (ДРИ) је у извјештају о ревизији гаранција издатих 2010. и 2011. године констатовала да су оне за пет предузећа одобрене мимо закона.

Извјештајем су били обухваћени КАП, Жељезара, Побједа, Жељезничка инфраструктура и Жељезнички превоз, којима је Влада жирирала за 214 милиона које су касније враћали порески обвезници. Констатовано је да су оне за КАП, Жељезару и Побједу дате без детаљних анализа финансијског положаја предузећа и економске одрживости, програма реструктурирања и одговарајуће процјене могућих посљедица које би активирање гаранција имало по државни буџет.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: