Влада обећала ЕУ обрачун са радом на црно у кућама

Укупан број контрола инспекција рада, тржишне и пореске биће повећан за 50 одсто, а износ изречених казни за сто одсто у наредне двије године.

Инспектори ће моћи да улазе и станове и куће ако сумњају на непријављену трговину и услуге, а контролисаће и огласе преко друштвених мрежа, наведено је у Реформској агенди као нове мјере Владе у борби против све економије.

Реформску агенду Влада је усвојила у септембру и документ је прије десет дана одобрила Европска комисија, а од испуњења обећаних циљева зависиће и новац који Црне Гора треба да добије из ЕУ фондова. Како је ЕК дала сагласност на овај документ, то значи и да су све мјере које се наводе у њему у складу са нормама ЕУ.

До децембра 2025. измијенити четири закона

Влада се обавезала да ће до децембра наредне године усвојити цијели сет закона који се односе на инспекцијски надзор, спречавање неформалне економије (сиво тржиште), као и измјена закона о прекршајима и Кривичног законика, како би смањила сиву економију.

Циљ тих измјена, како је наведено, је побољшање законодавног оквира и фокусирање инспекцијских и пореских власти на сузбијање сиве економије.

“Усвојити и спровести измјене Закона о прекршајима, Закона о инспекцијском надзору, Закона о спрјечавању нелегалног пословања, као и Кривичног законика Црне Горе, ради појачања надзора над инспекторима (укључујући право уласка у стамбене просторије гдје се сумња да се обављају нерегистроване дјелатности), увести поступке жалбе, укинути њихове територијалне надлежности, уклонити могућност дискреционих одлука и осигурати испуњење предуслова за систематску борбу против неформалне економије”, наведено је у дијелу агенде гдје се набрајају потребни поступци (кораци) које треба урадити до децембра 2025.

До краја ове године план је да се унаприједи интегритет у свим инспекцијским службама, односно да се уведе обавезна годишња пријава имовине и изјаве о конфликту интереса за инспекторе која ће бити подложна провјерама Агенције за спречавање корупције.

Најављено је да ће се инспекције спроводити по принципу секторског приступа заснованог на ризику. Као сектори са највећим ризицима за сиву економију и неправилности наведени су грађевинарство, игре на срећу, туризам и пољопривреда, гдје се треба обављати 75 одсто инспекцијских контрола.

Пореска зна за трговину по становима, али није надлежна

У документу се наводи да је Пореска управа “упозната са чињеницом да нерегистровани привредни субјекти, послују нелегално, сакривени од закона и контроле, избјегавајући плаћање свих пореза и других дажбина – што чини њихове производе јефтинијм, али и мање квалитетним и безбједним”, као и да већину нерегистрованих дјелатности – трговина, услуге… обављају у приватним становима и кућама које она не може да контролише.

“Обављање било какве дјелатности, која подразумијева производњу, трговину или пружање услуга без претходно извршене регистрације, представља неформално пословање. У ову категорију често спадају услуге које пружају молери, водоинсталатери, електричари, паркетари, фризери, козметичари, масери, лица која се баве производњом и доставом хране (кетеринг), он-лајн трговци (продаја преко Фацебоок-а и других друштвених мрежа), као и услуге које пружају туристичке агенције, туристички водичи, пратиоци или аниматори, издаваоци лежајева и рент-а станова чији су власници домаћа и инострана физичка лица, издаваоци плажног мобилијара, ски опреме, услуге рафтинга, авантуристичке услуге, услуге у наутичком, сеоском, здравственом и спортском туризму”, наведено је у Агенди.

У документу се истиче да је тешко процијенити количину непријављених прихода на трговини и услугама које се непријављене одвијају у становима и кућама, јер је ријеч о приватним посједима.

“Свако лице за које се утврди да обавља непријављену дјелатност, предмет је примјене казнених одредби. Међутим, у складу са до сада важећом регулативом, поступци инспекцијског надзора из надлежности Пореске управе, нијесу се могли спроводити у приватним просторијама, односно на приватном посједу, лица која су предмет надзора, без претходно прибављеног судског налога. Имајући у виду да оваква ситуација ограничава ефикасност инспекције у откривању и санкционисању нелегалног пословања, то су инициране измјене Закона о инспекцијском надзору, којима би се омогућило да инспекција може да изврши преглед у стамбеном простору, у случају када постоји индиција да се у њему обавља радња прекршаја”, наведено је у овом документу.

Више новца за инфраструктуру, образовање…

Сузбијање сиве економије, како се појашњава, је од великог интереса за јавне финансије, грађане, послодавце и синдикате.

“За јавне финансије је ово веома важан сегмент јер представља добар начин за повећања прихода буџета, а самим тим и веће могућности за финансирање расхода као што су инфраструктура, образовање, култура и друго. Грађани имају директан и индиректан утицај на сузбијање неформалне економије. Директан утицај је да могу бити подршка јавном сектору за имплементацију мјера на сузбијању сиве економије, а индиректан утицај је кроз коришћење бенефита од сузбијања неформалне економије, прије свега кроз већи буџет и могућности за већа издвајања средстава за инфраструктуру, образовање, културу… Приватни сектор има велики интерес, из разлога што ће рјешавање питања сиве економије допринијети смањењу нелојалне конкуренције коју су врло често бизнис удружења истицали као једно од кључних баријера за функционисање привреде. Такође, синдикати су снажно заинтересовани за реализацију сузбијања сиве економије прије свега због заштите права радника и плаћања обавеза према запосленима у пуном износу”, наведено је у документу.

Три корака па ће инспектори моћи да улазе у станове

Круцијалну мјеру на којој се заснива очекивање о смањењу сиве економије – омогућавање инспекторима улазак у приватне посједе, планирају омогућити кроз измјене Кривичног законика, Закона о прекршајима и о инспекцијском надзору.

“Право на улазак у стан или друге стамбене просторије захтијева судску одлуку. Једини изузетак када овлашћени полицијски службеник може ући у туђи стан и друге стамбене просторије, и по потреби извршити претрес, прописан је у члану 83 став 1 Кривичног законика, и односи се на посебно дефинисане ситуације, између осталог, када власник стана то затражи, и ради спрјечавања извршења кривичног дјела. Измјеном Закона о прекршајима у дијелу који се односи на мјере за обезбјеђење присуства окривљеног и несметано вођење прекршајног поступка, потребно је прописати надлежност Суда за прекршаје тако да, ако постоји основана сумња да је одређена особа починила прекршај, Суд може издати налог за улазак у стамбене просторије гдје постоји сумња да се обављају нерегистроване пословне активности”, наведено је у документу.

Измјена ове одредбе, како се очекује, омогућиће инспекторима да обављају своје надлежности сходно члану 144 Закона о прекршајима – да издају прекршајне налоге на основу прегледа документације, просторија и робе, и омогућиће им да пријаве потенцијално кривично дјело сходно члану 266 Кривичног законика (недозвољено бављење привредном, банкарском, берзанском и дјелатношћу осигурања).

“Представници пореског органа ће учествовати у раду радних тимова/група формираних у циљу припреме измјена законске регулативе која ће допринијети смањењу неформалне економије. Рокови за измјену законске регулативе одређени су Акционим планом који је саставни дио Програма за сузбијање неформалне економије у Црној Гори 2024-2026. Након што се Закон о прекршајима измијени, на горе поменути начин, започеће се са измјенама и допунама Закона о инспекцијском надзору како би се прописала овлашћења инспектора, да у случајевима када постоји сумња да се особа бави нелегалним пословањем, тј. гдје постоји сумња да се обављају нерегистроване економске дјелатности, могу ући у стан, тј. приватне просторије, ради вршења инспекцијског надзора”, наведено је у Реформској агенди.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: