Влада одлаже плаћање кредита, помоћ за најугроженије?

Влада и Централна банка (ЦБЦГ) данас ће усвојити и објавити пакет економских мјера за санирање негативних последица вируса корона. Премијер Душко Марковић је у уторак увече саопштио да Влада разматра давање једнократне помоћи најугроженијима, док је, према сазнањима Дана, једна од опција одлагање плаћања кредита грађана и привреде на 90 дана, односно три мјесеца.

Ово је само дио мјера које ће Влада морати да усвоји како би санирала погубан утицај вируса корона по црногорску економију.

Према сазнањима Дана, једна од мјера би могла да буде и одлагање плаћања пореза.

ГП УРА је јуче као најхитнију мјеру предложила Влади и ЦБЦГ да у сарадњи са пословним банкама омогуће одлагање отплате кредита до 1. јуна или док не потрају мјере борбе против ширења вируса.

Одлагање отплате кредита односило би се на све дужнике који то желе, а подразумијева застој у отплати обавеза најмање до 1. јуна, уз могућност продужења у колико би се наставиле ванредне мјере Владе за борбу против вируса корона.

“Током овог периода дужник не би био у обавези да отплаћује своје обавезе по основу кредита, а банке не би обрачунавале затезну камату на доспјела а неизмирена потраживања и не би покретале поступке извршења. Сви они који желе имали би могућност да наставе са редовном отплатом својих обавеза”, навели су из УРА.

Извршни директор Монтенегро бизнис алијансе Милан Драгић сматра да треба размотрити могућност подршке привреди кроз ослобађање од обавезе плаћања одређених дажбина према држави током трајања кризе изазване вирусом и могућност повољнијег обезбјеђења финансијских средстава за привреду.

“Све заједно нас погађа овај проблем, како послодавце, тако и запослене. Ово питање најбоље је ријешити у комуникацији послодавац запослени. Криза изазвана вирусом корона изазваће мање или веће проблеме у свим привредним секторима јер је привреда увезани систем тако да сваки сектор мање или више, у већој или мањој мјери, зависи од стања и ситуације у другим секторима. Ипак, чини се да би сектор туризма могао претрпјети највећу штету. Истина, ако би се овај проблем што прије превазишао и негативни ефекти на сектор туризма били би мањи. Нажалост, мора се констатовати да ће негативни утицај вируса корона на у купну привреду свакако оставити негативне последице”, казао је Драгић за Дан.

Истакао је да сматра да економска криза изазвана вирусом корона, како на глобалном, тако и на нивоу појединих држава, неће имати негативне ефекте какве је имала криза 2008. године.

“Актуелна криза би требало да буде ипак за краћи временски период, и надамо се, ипак са мањим негативним ефектима, зато вјерујемо да ће се лакше превазићи. Последице претходне кризе, према мишљењу угледних економиста, чак и данас се осјећају. Дакле, сматрамо да ће, и поред свих негативних последица на глобалном нивоу, економска криза изазвана вирусом корона бити мање изражена. Наравно, уз услов да проблем са вирусом корона не потраје”, закључио је Драгић.

Пејовић: Редуковати потрошњу, извршити ребаланс

Економиста Зарија Пејовић је казао да ће због вируса корона највише бити погођен сектор услуга, у првом реду туризам, а тиме и остали повезани сектори као што су трговина, пољопривреда и саобраћај.

“За очекиватм је мањи број туриста у наредној сезони, који генеришу тражњу од значаја за домаћу економију. Пад тражње ће се негативно одразити и на јавне приходе. Рано је прецизно говорити у којој мјери ће се ова негативна кретања ефектуирати на привредне субјекте и јавне финансије, но пројекције на нивоу ЕУ указују да ће у 2020. години бити остварен негативан раст, односно рецесија”, оцијенио је Пејовић за Дан.

Као потенцијалне ризике увиђа протекционистичке мјере које могу отежати приступ набавним тржиштима.

“Но, олакшавајућа околност томе, као што су из Владе казали, јесте чињеница да Црна Гора има приступ мору, што ће преко наших лука олакшати набавку дефицитарне робе. Такође, нижи јавни приходи утичу на ризик способности плаћања обавеза по основу јавног дуга”, казао је Пејовић.

Истиче да Влада треба да прилагоди потрошњу новој пројекцији прихода.

“Вјероватно ће се у том циљу извршити и ребаланс буџета, док би на нивоу привреде требало одржавати трипартитни социјални дијалог како би социјални актери равномјерно поднијели терет кризе. Такође, за очекивати је репрограм пореских обавеза за пословне субјекте, који би омогућио већу ликвидност привреде, што се као иницијатива и најављује из Привредне коморе. Влада је до сада имала добру сарадњу са Свјетском банком, па је за очекивати од ове међународне финансијске институције да, уколико буде потребно, помогае Црну Гору повољним кредитом у циљу сервисирања јавног дуга у контексту настале ситуације”, изјавио је Пејовић.

Према његовим ријечима, као и у другим сферама, ни у економији се не треба понашати панично и инстиктивно, већ у договору са социјалним партнерима, синдикатима и послодавцима, као и на међународном нивоу у комуникацији са ЕУ, партнерским државама, и међународним финансијским институцијама, повлачити мудре потезе, који ће стабилизовати прилике и одржати потрошњу на могућем нивоу.

(ДАН)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: