Влада попустила под притиском јавности

Нацрт закона о слободи вјероисповијести није био у складу са европским стандардима због чега је добро што је Влада одлучила да га ревидира прије него што је Венецијанска комисија (ВК) дала мишљење о њему, оцијенили су саговорници „Дана“. Према њиховим ријечима, број примједби поднесених на акг Министарства за људска и мањинска права и опште незадовољство јавности и цркава и вјерских заједница, најбољи је показатељ, како цијене, његове неусаглашености са европским стандардима и прописима који регулишу питање слободе вјероисповијести.

Секретар Исламске заједнице у Црној Гори (ИЗЦГ) Фуад Чекић оцијенио је да је одлука Владе о повлачењу овог акта пред ВК демократска због видљивог незадовољства јавности нацртом закона. Он је у изјави за „Дан“ казао да се нада да ће вјерске заједнице бити више укључене у ревизији текста новог закона.

– Мислим да су се министарство и Влада одлучили на овакав потез због реакције јавности, можда највише због оних одредаба које се тичу имовинско-правних односа. Нацрт закона је имао и неких добрих рјешења, али мислим да је тај дио највише понукао расправу унутар јавности у Црној Гори, казао је Чекић.

Он сматра да је добро и демократично да Влада поново размотри све предлоге вјерских заједница и грађана како би тај закон, како наводи, био у духу демократских начела на којима се израђује европски систем једне модерне државе.

Адвокат Драган Шоћ сматра да је паметна одлука Владе да повуче нацрт закона.

– Искрено се надам да ће Влада оставити простор да и представници вјерских заједница и цркава буду укључени у израду тог новог акта ако желе да он буде донијет у сагласности са стандардима, а не да буде под теретом раздора, казао је он.

Професор Ђорђије Блажић каже да је очигледно да постоји сумња да нацрт закона о слободи вјероисповијести не испуњава стандарде. Указујући на велики број примједби поднесених на нацрт закона, Блажић наводи да је у таквој ситуацији илузорно говорити да се уђе у процедуру доношења таквог закона,

– Број изнесених примједби сигурно да заслужује да се детаљније поради на закону, да Министарство узме у обзир и размотри све сугестије. То је јако специфичан закон и регулише област људских права која се односи на слободу вјероисповијести, а нарочито је специфичан у односу на Црну Гору као мултиетичку заједницу. Апсолутно нема потребе да се нарушавају добри мултиетнички односи. Ваљан закон треба да буде у обостраном интересу – и вјерских заједница и цркава и државе. Вјерујем да би се могло наћи заједничко рјешење, а циљ закона би требало да одражава све стандарде у тој области с аспекта људских права и придруживања Црне Горе ЕУ поручује професор права.

С обзиром на број поднесених примједби, Блажић сматра да је Влада повукла добар потез.

– Мислим да такав закон није ни могао проћи поред толиког броја примједби. Министарство не ради закон због министарства, не ради га ни због једне, друге или треће вјерске заједнице. Ради га да би га усагласило са европским стандардима, због државе, грађана и вјерских заједница. То је заједнички интерес и државе и вјерских заједница каже он.

Блажић сматра вјероватним да ће се радити нови текст који ће ићи према Влади.

– Јасан је закључак да се на том тексту мора радити и да није усаглашен са основним стандардима и интересима вјерских заједница, наводи Блажић.

Он објашњава да се мора разумјети шта значи „повући“ закон у овом случају.

Одлуку о повлачењу нацрта закона поздравила је и Митрополија црногорско-приморска, која је казала да је то добра вијест за државу и за све вјернике.

Начелник Уреда за комуникацију с јавношћу Которске бискупије дон Роберт Тонсати сматра исправном одлуку Владе која је „по свој прилици резултат помног ослушкивања свих оних заинтересованих страна у првом реду цркава и вјерских заједница и свих грађана које се нацрт изравно тицао и који нијесу били задовољни тим нацртом“.

– Ми смо као Католичка црква службеним путем поднијели детаљан осврт и коментар на цјелокупни текст нацрта закона. Такође смо се сусрели и с представницима Венецијанске комисије. У нашем осврту, готово на 70 одсто понуђених чланова нацрта закона дали смо примједбе. За нас су свакако биле најпроблематичније оне одредбе које су биле у изравној колизији с одредбама Темељног уговора између Свете столице и Црне Горе. Мислимо да би Влада требало да уважи примједбе и сугестије које су пристигле са свих сграна, и у складу с њима, одлучити хоће ли радити темељиту ревизију или потпуно нови акт казао је Тонсати.

Казао је да Которска бискупија остаје расположена за сарадњу, наводећи да су договор, међусобно уважавање и сарадња кључни за доношење исправних и зрелих рјешења.

– Укључивање представника вјерских заједница само по себи могло би бити корисно за доношење неког будућег нацрта. Сматрамо да све што доприноси бољем разумијевању посебности и властитости цркава и вјерских заједница доприноси стварању таквог закона у којем је већи ступањ разумијевања и уважавања, наводи он.

Настављају рад на закону

Генерални директор Директората за односе с вјерским заједницама Драгутин Паповић саопштио је јуче да ће министарство наставити да ради на изради предлога закона о слободи вјероисповијести.

Настављају се континуиране активности на изради предлога законског текста, и наставља се комуникација између Министарства за људска и мањинска права и Венецијанске комисије, казао је Паповић за „Дан“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: