Влада представила програм „Европа сад 2“: Просјечна зарада 1.000 евра од октобра, Фонд ПИО неће бити укинут

Говорећи о опозиционим критикама, Спајић је рекао да не зна зашто су програм назвали „коцкарским“.

„Не знам зашто су то рекли, али то се у једној демократији и очекује од опозиције“, рекао је Спајић.

Надовезала се Зденка Поповић, ријечима „можда су мисли на опорезивање добити коцкарница и кладионица“.

Спајић је рекао да су препознали важност Развојне банке, јер су привреди потребни кредити за инвестиционе пројекте.

„Нама је потребно да се покрене инвестициони точак. За веће кредитирање потребни су Развојна банка и Кредитно гарантни фонд. То је врло важно“, рекао је Спајић.

Шеф кабинета премијера Бранко Крвавац (ПЕС) рекао је да предсједник Црне Горе криткује програм Европа сад 2, иако је на њему добио изборе прошле године.

На питање како коментаришеизјаву предсједника државе Јакова Милатовица да Црна Гора не смије угрозити деценијама изграђиван пензиони систем међугенерацијске солидарности и да је економски популизам у супротности са одрживим развојем Црне Горе, Крвавац је рекао да Милатовић напада програм на основу којег је на изборима прошле године добио већину.

Знамо на којем је програму предсједник Милатовић на челу државе поштујемо институцију и њега као нашег бившег партијског колегу и схватамо да му ово треба јер је у процесу формирања партије. Али грађани треба да знају истину. Милатовић није заслужан за програм Европа сад 1″, рекао је Крвавац.

Он је рекао да Милатовић није као тадашњи министар ни био на пресу гдје се говорило о Европи сад 1.

„Није заслужан за Европу сад 1. Само вратите прес конференцију 28. сепетмбра 2021. године, јер је сумњао и није хтио да изађе на прес о програму. Није вјеровао и није хтио да изађе. Касније се представљајо као коаурор програма. Предложили смо као покрет њега као кандидата за предсједника прошле године, и дио кампање био је баш програм који сада, како видимо, Милатовић критикује“, рекао је Крвавац

Маја Вучелић (ЦИВИС) поручила је да се радује резултатима, те да имају њихову пуну подршку.

Премијер је похвалио сектор безбједности због добрих резултата и најавио подршку.

Слађана Калуђеровић (СНП) нагласила је да су у фокусу измјена они који су социјално најугроженији, што им је врло важно. „И у духу је СНП. Видимо резултате, и радујем се даљим успјесима“, поручује она.

Зденка Поповић (Демократска Црна Гора) потпредсједница парламента истакла је да вјерује да овај програм може подстаћи запошљавање и више кредибилних страних инвестиција. Захвалила се свима који су радили на овој стратегији.

Маја Вукићевић (ДНП-ЗБЦГ) казала је да су задовољни смо са мјерама које су представљене.

„Ми смо тражили да се Фонд ПИО не укида, и то је остварено“, додала је она.

Предсједник Одбора за туризам Скупштине Дејан Ђуровић (ЗБЦГ) нагласио је да сматра да се остварује оно што је најављивано, те да имамо побољшање животног стадарда у Црној Гори.

„Пензионери могу да буду мирни, повећање пензија слиједи након 1. јануара. Новац из капиталног буџета пласираће се у инфраструктурне пројекте, и то је оно што посебно радује. Парламент је за шест мјесеци остварио сјајне резултате и то је препознато са европских адреса. Добили смо позитиван ИБАР као круну свега. Наставићемо снажну борбу против корупције“, истакао је Ђуровић.

Крвавац је истакао да сматра да ће имати спреман одговор на све ситуације.

„Пратићемо тренд инфлације и свих параметара, надам се да ће послодавци бити одговорни, јер имамо јако добру сарадњу са Унијом послодаваца и са Привредном комором“, поручио је он.

Либерализација тржишта рада биће велики изазов, поручио је Крвавац.

„Али с овим неће, јер су јасне подстицајне мјере за инвестиције и запошљавање. Циљ је да задржимо наше запослене и да привучемо нове“, казао је Крвавац.

Спајић је истакао да се драстично повећавају зараде свих запослених у Црној Гори.

„Да бисте имали повећања, од садашње просјечне зараде до 1.000 евра, узмите калкулатор, и видјећете да је то повећање до 25 одсто“, поручује Спајић.

Крвавац је нагласио да је јасно дефинисано Законом о раду ко и како исплаћује зараде.

„Ми смо испунили све што смо обећали. Просјечна зарада је скоро 1.000 евра. Све параметре које смо помињали имате испуњене фискалном стратегијом. Да се не присјећамо неких ранијих времена. Имате повећање пензија и плата пута четири“, саопштио је Крвавац.

Европа сад 1 је, каже он, имала позитивне ефекте, а имаће и Европа сад 2.

„Ова реформа је усмјерена и на запослене и на пензионере. Питајте и синдикате и послодавце јесу ли задовољни. Имаћете калкулатор и за запослене и за пензионере. Имаћете 20 дана за сугестије, као и сви“, нагласио је Крвавац.

Спајић је истакао да ће јако битно што ћемо имати повећање пензија.

„Кажу, 50 еура. Није то 50 еура. То је годишње повећање од 600 еура најмање“, казао је Спајић.

Свакоме у Црној Гори ће бити повећане зараде, наглашава Спајић.

„Нећемо дискриминисати приватни сектор. Сви ће добити повећање. За средњу школу смо споменули, морам да истакнем, медицинско-технички кадар, добили су посебан додатак. Имаће и даље тај додатак плус ова повећања. Повећања ће бити значајна за све у овој држави. У исто вријеме, имаћемо пореско оптерећење на рад најмање у Европи. То је подстицај за инвеститоре, који ће доћи да пласирају озбиљне инвестиције. Нијесу били далеко дани када смо имали мање од пола хрватске зараде. Ми већ сада пристижемо Хрватску. Неке земље ЕУ су већ престигнуте. Гледају нам у леђа. Када ће бити повећање зараде – у октобру ће то бити. Са октобарском зарадом. То је врло важно“, поручио је Спајић.

Шеф кабинета премијера Бранко Крвавац казао је да свака компанија која улаже у пољопривредни пројекат има право на одбитак од плаћања пореза на добит за три године у износу од 300 хиљада.

„То је врло битно. Пољопривредници су имали паушалну накнаду, сада ће имати осам одсто. Када је у питању сектор пољопривреде, ми га овим рјешењима бранимо. Постоји и доходак од онлајн трговине, гдје спречавамо злоупотребе. Фискална стратегија је као документ одржив, имамо да се сви текући расходи финансирају од текућих прихода. На крају треће године, имаћемо велике приходе. Ми смо сада средили базу података ЗЗЗЦГ, и годинама се није упоређивала база података Пореске управе и ЗЗЗЦГ. Нашли смо пет хиљада људи који вјероватно раде али су пријављени код Завода. Премијер је и говорио о усклађивању база података“, поручује Крвавац.

Нишић је нагласила да су данас усвојили Програм гаранције за младе.

„Повластица у фискалној стратегији је и закон о сталном сезонцу. То је врло корисна мјера за запослене и за послодавце. Сређује се база података ЗЗЗЦГ, а ове године смо имали, према Монстату, најнижу стопу незапослености. То је изузетно значајно, планирана је дигитализација у Заводу за запошљвање, што је врло важно. Пензионери немају разлога за бригу, а ту је и повећање зарада“, поручује министарка рада и социјалног старања Наида Нишић.

Министарка рада и социјалног старања Наида Нишић казала је да Фонд ПИО неће бити укинут, док ће пензије бити редовне.

„Оног момента када су минималну пензију подигли на ниво 450 евра, дио грађана био је незадовољан јер су сматрали да улагање од 40 година није остварено. То се сада исправља. Били смо јако конзервативни када смо планирали стратегију. Пензије су ликвидне, сви који су имали 40 година стажа и улагали, имаће од 1. јануара линеарно повећање. Предвиђна је инфлација нула, ако буде већа и повећање ће да буде веће“, истакла је Нишић.

То је, наглашава она, значајно повећање и за запослене и за пензионере. „Пуно пута смо слушали о три стуба, којих има у нашем закону. Први је фонд, други добровољно издвајање, а тећи добровољни и обавези дио. Други дио никада није заживио, трећи се развио кроз животно осигурање. Ми ништа нећемо мијењати и то је важно нагласити“, поручила је Нишић.

Инвестициони циклус, како каже Вуковић, отпочиње са стратегијом 2024-2027. Дионица Андријевица -Матешево коштаће 200 милиона евра и новац је већ обезбијеђен.

Вуковић наглашава да ће црногорска економија расти просјечно 3,7 одсто на годишњем нивоу.

Циљеви фискалне стратегије су, како каже, унапређење животног стандарда грађана.

„То су стварање подстицајног пословног и инвестиционог амбијента, као и маркроекономска и фискална стабилност. Ту је борба против сиве економије и као што је премијер најавио, оснивање финансијске полиције. Поменуо бих и трећу стопу ПДВ и питање пореског дуга, што треба рјешавати редовно. Изворни приходи буџету од 2024. до 2027. године крећу се од 2 милијарде и 759 милиона, односно 37.9 одсто БДП до 3 милијарде 81 милион или 31 одсто БДП за 2027. годину. Имајући у виду евидентни раст прихода буџета, говоримо о стабилности јавних финансија. Задуживање се планира за остваривање пројеката. Влада ће достављати и сажетак о реализацији фискалне стратегије, уз завршни рачун буџета“, истакао је Вуковић.

Министар финансија Новица Вуковић казао је да фискалне стратегије нема од 2021. године.

„Приходи буџета су већи за 75 милиона, очекујемо благи суфицит, и то говори о добрим параметрима. Капитални буџет је на нивоу 80 одсто извршења. Важно је навести да ако искључимо једнократне приходе на нивоу 14 милиона у 2024. години, имамо 194 милиона већих прихода. На данашњи дан на главном рачуну трезора се налази 600 милиона. Капитални буџет и дугови се финансирају доминантно из прилива. Имамо пакет мјера гдје реформа износи од 180 до 200 милиона еура. Нове фискалне мјере су 240 милиона и стабилност јавних финансија је основа за све оно што спроведемо“, нагласио је Вуковић.

Спајић је поручио да су лажне приче да ће продавати државну имовину да би финансирали програм.

„Стратегијом нијесу предвиђене концесије за аеродроме, као приход. Легализација бесправно саграђених објеката, није превиђена као приход. У документу је предвиђена, али као приход није. Европа сад два не зависи од продаје државне имовине, концесија или легализације објеката. Општа стопа ПДВ неће се повећавати, остаје 21 одсто. Сви спинови који су трајали годину дана показали су се као лажи. Ово је враћање новца грађанима, ово је враћање онога што им припада. Паметно располагање приходима, заустављање корупције, то је оно што чини основу програма“, нагласио је Спајић.

Држава ће, каже Спајић, бити много одговорнија. „Да се не понове грешке из 2020. године, када је привреда патила, а државу није било брига“, додао је он.

„Приходи од ПДВ су међу најбољима које смо имали. Приходе које „губимо“ због доприноса, око 180 милиона, надокнадићемо сетом реформи које ћемо паралелно усвајати. Ми ћемо увести из сиве зоне послодавце у легалне токове. И данас се неке плате исплаћују на руке. Хеџинг је ту, имамо сјајног министра финансија који је маневром већ уштедио 7,5 милиона. Имаћемо трећу стопу ПДВ, јединствену за угостиотељство по узору на Хрватску, иста за све, износиће 15 одсто. У односу на добитак игара на срећу, имаћемо генерисан нови добитак. Ту су послодавци плаћали 15 одсто пореза на добити.Они који се кладе и добију не плаћају ништа“, истиче Спајић.

То ће се, каже он, исправити.

„Није реално садашње стање. Имамо акцизе на мирна вина, неће бити драстична, али је битно и да се мирна вина уведу у акцизни календар. Смањење сиве еконимије, велики дио прихода. Имаћемо финансијску полицију, и ЦРПС, који ће реформом да постане стари СДК. Стара СФРЈ имала је СДК сјајну агенцију која је укинута необјашњово. То је била огромна грешка. Вратићемо СДК. Смањићемо евазију пореза тако“, казао је Спајић.

Како је казао, испуњаваће фискалне критеријуме који су довољни не само за ЕУ него и за Еурозону.

„Када је у питању Фонд ПИО, доста лажи смо чули о томе. Фонд ПИО остаје исти, све остаје исто, све обавезе које држава има према тренутним пензионерима ће бити успуњене до краја, као и према будућим. Не само то, не само да се неће смањити пензије, него ће се повећавати“, нагласио је он.

Од јануара 2025. године, како је истакао, све пензије ће бити веће од 7 до 8 одсто у просјеку, Европом сад 2 покриваће се сви модалитети рада.

„Имаћемо нето зараду на најнвишем нивоу у региону, док ће бруто зарада бити једна од најнижих у региону. Запослени ће бити задовољни, јер нето зараде, које примају су највеће, а послодавци ће оптерећење на рад имати као најниже. Дакле, 16 одсто за просјечну зараду, најниже у Европи. Стумуилисаћемо послодавце да запошљавају више, да повећамо запосленост“, казао је Спајић.

Повећање високошколцима биће са 450 са 800 еура. Средњој спреми са 345 еура до 600 еура.

„Ја се сјећам када је минимална зарада у овој земљи, 2020. године, била 222 еура. Сада ће за средњу спрему минимална зарада бити већа за три пута, за високошколце драстично више, чиме показујемио да вреднујемо образовање“, казао је Спајић.

Такав раст је, додаје Спајић, незабиљежен.

„Волио бих да неко нађе сличан примјер, негдје. С друге стране имали смо одрживи фискалну ситуацију. Превиђено је да барем наредне три године дуг буде 60 одстио по БДП-у и по свим мјерилима испуњавамо Мастришки критеријум чиме испуњавамо, што се тиче фискалне политике, услове Еурозоне. Ми смо фискално одржива економија, ниједан еуро зауџења неће ићи према овој мјери.

Спајић наглашава да сваки еуро зауџења неће ићи за ове мјере, него само за отплате старих дугова и инфраструктуру. Приходи ће покривати све расходе.

Посебно је, истакао је СПајић, важно смањење пореског оптерећења на рад.

„Смањење пореског оптерећења на зараде као главног фиксног трошка за послодавца остварује се кроз ниже доприносе за пензијско и инвалидско осигурање: Доприноси за ПИО на терет запосленог са 15% на 10% . Доприноси за ПИО на терет послодавца са 5,5% на 0 одсто“, казао је он.

„Прошла влада није хтјела да примијени Европу сад један за пензионере, док ми нијесмо у јануару извели реформу и сви пензионери су осјетили повећање и бенефите, Ново повећање подразумијхева шовећање од 7 до осам одсто, односно око 50 до 60 евра, Овијм прграмом и фикаслном стратегијом, покирвано и тренутни и минули рад, и запослене и пензионери“, истакао је Спајић.

Европа сад 2, каже Спајић, односи се на око 300 хиљада запослених у Црној Гори, који ће имати значајно повећање зараде.

Спајић је нагласио да инсистирају на дијалогу и план је да се допринесе да се нико не осјећа ускраћено.

„Из конструктивних критика се много научи. Очекујемо конструктивне критике и данас“, казао је он.

„Стопе незапослености су јако високе, посебно Андријвица и Беране, у Подгорици и Котору и проморју су испод пуне запослености, која се рачуна око 5,6 одсто. Овдје мјере су биле одрживе. На сјеверу је минимална зарада од 700 еура, велики проблем је посебно за мале послодавце, они ће моћи да лакше послују са минималном зарадом од 600 еура“, поручује Спајић.