Владари у крпицама
1 min read
Пише: Сибин
Будући да се на Балкану све врти око политике, јесте ли можда у предаху обратили пажњу како се балкански политичари у последње вријеме одијевају, какву су моду запратили (шта су твитовали), онако кежуал & рилекс, тако да према издању њихових појава никад се не би рекло у каквом срању од стварности животаримо, напротив – како су нам политичари обавезно фит у необавезним фармеркама, по томе и они из Брисела могу да им позавиде: исувише низак стандард, али брале више него квалитетан укус!
Кад смо већ цјелокупно животно интересовање, нажалост, инвестирали у политику још се хранећи малим биографијама овог и оног политичара, утјешно остаје једно – имају очи шта видјети, ако се сјећамо екс Џ. Клунија, то јесте Борис Тадића, који је био идеални политичар, продајући причу у којој – слике има, тон нам не треба.
И тако, за разлику од шармантног сиједог демократског шмекера, Криптокапић Ранко сасвим је друкчија прилика, мрки двометраш са нелогичном фризуром, са рејбанкама и лијевом руком у џепу, лежеран и упозиран, то је нека врста претече гђа. А. Брнабићке, која је (доиста) у фазону менаџера хотелијерства; строге панталоне пеглане на линију плус тек мало раскопчана кошуља једнако црвене плитке ципеле од преврнуте коже. Мада, ови ти се не одијевају у Зару!
У реду, и у овој зони нађу се упадљиви изузеци, да не напишем ексцентрици, какав је, нпр., машала напредни господин Палма и скрушени Гошовић Невен, који су уцијело гледано сушта супротност по физиономији, али не и по монотоној модној комбинацији. Хоћу рећи, фрајери знају само за класична одијела, што је по себи знак да нису склони експериментисању, а без тога је стил незамислив.
И Фиjип наш лажни III, ријетко кад искаче из одмјереног одијела, колико се сјећам то бијаше само једаред, кад га је претпостављени прогласио предсједником и попео на бину старе Владе, а Вујановић се осмијехнуо у шушкавцу са све куглашким ципелама, збуњен као и обично и нешто друкчији него ли свакодневно…
Међутим, да и у моди не будемо црни и најцрњи увијек се потруди гос`н Лека, модна икона, увијек дипломатски милански модел, спекулативно маркиран, тениски дискретан, љетње интригантан, у варијанти између бијелог мантила и плетеног џемпера, што задаје озбиљне муке Горану Дантениловићу, који се истина труди, али му не штима у колору, одвећ је у јесењим тоновима, није импровизатор и самим тим тешко прати Миодрагову екстравагантност. (Негдје слутим да је и то узрок раскола и расцјепа најкултурније политичке партије у Црној Гори каква је Демос која из необјашњиве учтивности одбија да постоји, што је сада ситуација и са УЦГ…)
Да листу засад заокружим са више него особеном Александром В., која богзна и не прати никакве трендове, крпицама се представљајући у фазону етно-егоцентрична ђевојка, уочљива по шик шеширима маде ин Шангај.
(Другом приликом о старомодним и једнобојним Демократама који су највише препознати по апсолутном недостатку флексибилности.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

