Владета Јеротић: Хомосексуализам као психички поремећај
1 min read
Владета Јеротић
Последњих година постоји у свету и код нас тежња међу социолозима, психолозима и културолозима да се психопатолошка страна хомосексуализма ублажи и да се хомосексуализам прикаже као једна од бројних варијанти „абнормалности нормалних“ у сексуалној области понашања, односно као вид слободног одлучивања индивидуе да се понаша мимо уобичајених норми сексуалног понашања, које треба с пуном толеранцијом прихватити.
Било је доста покушаја – хемијских, генетичких и соматских – да се докаже да је хомосексуализам органског, а не психолошког порекла.
Овакви покушаји који су хтели да хомосексуализам представе као урођену или чак наслеђену карактеристику пола, затим као ендокрину дисфункцију, протежу се још од времена Крафт-Ебинга (R. Krafft-Ebing) из 1896. године и допиру све до радова научника после Другог светског рата, међу њима нарочито познатог Калмана (J. F. Kallman, 1952).
Ниједна од бројних студија није успела да докаже поуздано органско порекло хомосексуализма. Природно, остало је само објашњење преко историје индивидуалног психичког развоја.
Добро је познато да низ психијатријских обољења, као што су параноидна схизофренија, параноја, псеудонеуротичне форме схизофреније, показују хомосексуални конфликт, а многи манифестују и хомосексуално понашање.
Још је Фројд указао на могућност да су извесни неуротични и психотични симптоми израз скривених хомосексуалних конфликата.
Хомосексуалне радње се, међутим, некад извршавају да се избегне малигни развој параноидне психозе. Примећено је да понекад хомосексуализам прате, истовремено или наизменично, трансвеститизам, фетишизам и ексхибиционизам.
Извор: Фејсбук
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Je li ovaj tekst zbog Kačavende?