Владика Кирило: Не треба да нам намећу гријех велики, којега нисмо починили; Онај који је без гријеха нека први баци резолуцију на нас

Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске Владика Кирило, обратио се јуче током литије вјерном народу Никшића који је прославио Светог Василија Острошког.

Он је том приликом рекао је да је Свети Василије Острошки покровитељ града Никшића, али и свега нашег народа.

Његова душа је у рају код Господа, рекао је он, али његово нетрулежно тијело испуњено силом Духа Светога свим невјерним Томама свједочи о побједи над смрћу и побједи над пропадљивости наше природе.

Казао је да нас Свети Василије учи и о љубави према свим људима и народима, без обзира на расу, нацију, религијске подјеле и друге разлике међу људима.

„О томе свједочи поток непрекидни људи разних нација, религија који притичу његовом кивоту и примају благодат и свјетлост Христову. Драга браћо и сестре, сви смо ми духовно рођени, узрасли уз кивот Светог Василија. Ми смо народ Светог Василија, Светог Саве, Светог Петра Цетињског, а то значи да смо народ Христа Бога васкрслога који је спаситељ свих људи и народа. Мимо Њега другога не знамо и име Његово као побједиоца смрти и ђавола именујемо. Онима, пак, моћницима који данас желе да нас каменују, да нас гађају резолуцијама, да поручимо истину из јеванђелске приче: онај који је без гријеха нека први баци резулуцију на нас. Могуће да смо и криви за мање гријехе, али не треба да нам намећу гријех велики, којега нијесмо починили“, рекао је Владика Кирило честитајући свима празник Светог оца нашег Василија.

„Ми смо народ његов, народ добитка, народ добрих плодова покајања, народ који има у себи, који рађа из себе светитеље, носиоце Тајне Христовог Васкрсења“, поручио је Владика Кирило.

На централном градском Тргу слободе и епископ будимљанско-никшићки Владика Методије се обратио учесницима овог крсног входа ријечима да човјек, кад отпадне од Бога, онда је отпао и од човјека.

„И увијек и данас човјек без вјере је тек чун који се преврће како вјетар дува. А кога вјетрови носе и преврћу није човјек него празна ћикара која звони тупијем звоном. И зато свака наша мисао и дјело и цио наш живот треба да буду усмјерени ка вјечности“, рекао је он.

Српско племе, додао је он, на голом камену страда и пјева.

„Били су наши стари пјесма у људима која се и данас пјева и душу заноси. Били су чиста вјера у Господа и повјерење Господње у човјека. Није их страдање и сиротиња и смрт окренула против себе и свога царског поријекла и достојанства. Знало се шта се пјева и од чега душа пјева. Душа је жива, браћо и сестре, не живи човјек само о хљебу. Кога је хљеб сами усрећио! Тамо гдје је благо ваше, тамо је срце ваше – Христос нам каже“, подсјетио је Владика Методије.

„Зашто је Свети Василије, како му име каже, царски тамо гдје јесте на небесима, уз скуте Господње и овдје гдје јесте на земљи Острошки уз нас, питамо ли се. Није све оку тјелесном видљиво, невидљиви је човјек много већи од видљивога. Немојмо бити тијесни своме духу јер само кроз дух свој растемо и трајемо и постојимо. И како вели наш земљак из Тепаца, Дурмиторац од Каљевића, војвода Живојин Мишић „битка се прво добија или губи у срцу па тек онда на бојишту“. Нека срце ваше у свакој борби буде поприште побједничко“, поручио је сабранима Епископ будимљанско-никшићки.

„Соколите га и кријепите да истраје у сваком добру и на сваком царском науму, јер душа наша има само једнога Оца и Господара, два се не могу служити. Душа, то свето кандило које у нама гори, никада вас неће преварити, као што вас не вара жеља, воља, поклон и поклоњење пред ћивотом Светога Василија, слава му и милост. Зато вјера, браћо, жива вјера, а не мртва звона и прапорци, као што је говорио Свети владика Николај“, казао је Епископ Методије.

(Митрополија)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: