Владимир Аркадјевич Чугунов: Када се ЕУ распадне Косово ће те вратити мирним путем

Србима желим да остану Срби. Ви сте посебан народ.

Ми, у Русији, увијек ћемо мислити на вас и молити се за вашу душу, као што се молимо и за своју. Останите вјерни себи. У томе је био ваш спас и излаз у прошлости, а биће и сада – порука је познатог руског књижевника и протојереја Руске православне цркве Владимира Аркадјевича Чугунова који је у Матици српској у Новом Саду приредио предавање „Савремени човјек и савремени сијвет“.

У овом тренутку, ратова је све више, учестало се помиње апокалипса. Јесу ли давне ријечи Достојевског: „Ако нема Бога, онда је све дозвољено“, најсликовитије описале управо данашње вријеме?

– Да је без Бога све дозвољено видимо готово током цијеле историје човјечанства, а нарочито у посљедње вријеме. Због тога се све чешће у руским медијима и на мрежама појављује тема апокалипсе човјечанства. Главни смисао тог питања није у пророчанству, него у упозорењу о погубном путу на који западни лидери настоје да престроје свијет. У цијелом свијету постоје лидери који срљају на тај пут, али има и оних који држе до своје традиције и настоје то да избјегну. Стање у свијету је све алармантније, у ратовима страдају дјеца, жене, старци… Али, увијек је човјечанство налазило снаге и храбрости да превазиђе такве тешке изазове, ваљда ће и сада наћи излаз.

Има ли подјела у руском друштву поводом војне интервенције у Украјини?

– Ја спадам у онај дио руског друштва који је убијеђен да ми не ратујемо са Украјином и украјинским народом, већ са снагама из свјетске сијенке. За руски и украјински народ то је заједничка несрећа у коју нас је увукла свјетска влада из сенке. Подјсетићу да је о томе више пута од 2007. године говорио предсједник Путин, укључујући и његов наступ у Минхену. Лидери који су тада представљали снажнију страну свијета гледали су са чуђењем нашег, тада још младог предсједника и саркастично се смијали. Сада се не смију.

Како видите данашњу ситуацију на Косову и Метохији?

– Неки одговори могу се наћи и у књизи вашег сународника Иве Андрића „На Дрини ћуприја“. Гледајући из данашњег ракурса, на КиМ је стање слично као у Украјини пре руске интервенције. Разлика је у томе што су Руси и Украјинци православци, а на КиМ имамо православце и муслимане. Ми у Русији лијепо живимо са нашим муслиманима, на КиМ то није тако, а све је почело у вријеме Југославије. Тито је битно допринио да данас Србија дође у овакву ситуацију. Упркос свему мислим да се КиМ може и без рата вратити у границе Србије, уколико се распадне ЕУ. То ће се, вјерујем, ускоро и десити.

Свјетска влада из сенке коју помињете, упорно ћути о енергетској кризи која, као и оружје може да буде разорна по човјечанство. Шта Русија предузима на том плану?

– Енергетска криза увелико је ту и она је најважнији проблем који прети савременом човјечанству. Поводом тог проблема, прије више од деценије окупљени су највећи умови Русије да размишљају о том проблему. Они су рекли да ако у најскорије вријеме не буде пронађен нови извор енергије у безелементарним честицама, ми ћемо врло брзо бити свједоци краја посљедње генерације чојвечанства.

То би онда значило обистињавање црних прогноза академика Игора Николајевича Острецова, аутора књиге „Увод у филозофију ненасилних гасова“?

– Академик тврди да је економска криза извор свих ратова, укључујући и овај у Украјини. Светске залихе урана 235 преостало је само за наредних 50 година. Баш због тога САД не граде нове нуклеарне станице, а Немачка је зауставила оне које постоје на њеној територији. Извори енергије као што су нафта, гас и угаљ, већ су прошли свој врхунац и њихови извори су при крају.

Назире ли се и овога пута излаз за човјечанство?

– Постоје два излаза. Први је уништавање становништва путем пандемија, покрета, ратова, гладовања, ЛГБТ покрета… У том случају још неко вријеме биће ресурса под условом да повјерујемо да Бог не постоји, као ни освешћен дио свијета који би прекинуо ова страшна дешавања. О другом излазу говори академик Острецов. То је укидање хегемонизма и увођење праведније управе на планети земљи. Ако то успије, требаћемо хитно да пређемо на индустријско коришћење урана 238 који постоји у великим количинама. Пре око 20 година била су изведена два научна експеримента о коришћењу урана 238, а један од њих са одобрењем Путина. Оба су дала одличне резултате. А ко стоји на путу остваривања овог плана? Јасно, то чине САД и то војном силом.

У општој ерозији традиционалних и моралних вредности, страда и хришћанство. Да ли је и данас примењива синтагма Достојевског да се борба између добра и зла ипак добија у души?

– Свакако. У совјетским безбожним временима изгледало је да хришћанске вриједности нису опстале ни у траговима, јер већина храмова били су уништени. Али нестала је насилна идеологија, а супротно њој душа руског образованог човјека жудјела је за вишом истином. Спас је у љубави према својој земљи, породици, националној култури, комшијама и никакве силе зла не могу то да униште.

Срби већ осам деценија чекају извињење Ватикана за покровитељство над злочинима у НДХ. Чини се да Римокатоличка и Православна црква никада нису биле удаљеније него у овом тренутку?

– Католичка црква се никада неће покајати за своја злодела. Битна разлика између нас је и у томе што је глава наше цркве Христос, па тек онда патријарх. Папа је у Римокатоличкој цркви највиши, он је, дакле непогрешив, и самим тим не може ни да се покаје. По устројству РПЦ, сваки владика може да оспори патријарха, а папа је неоспорив.

У чему су разлике руског и српског православља?

– Најважнију разлику схватио сам 2013. године за само три дана током свог првог боравка у Србији. Српско православље је некако радосније од руског. Недавно сам на интернету пронашао филм о СПЦ у Црној Гори „Христова власт“. У том филму, сада блаженопочивши митрополит Амфилохије, изговорио је ове ријечи: „Ми треба од Руса да се научимо покајању, а они од нас треба да се науче радости“. Био сам веома ганут тим речима.

Деветоро дјеце и 20 унучади

Владимир Аркадјевич Чугунов (1954) рођен је у Нижњем Новгороду. Дипломирао је на Литературном институту „Горки“ и на Педагошком универзитету у Нижњем Новгороду (смер практична теологија). Од 1972. до 1974. служио је војску у ДДР. После демобилизације радио је као мајстор за моторе у Фабрици аутомобила у Горком, у фабрици средстава везе „Попов“ у истом граду. Четири године радио је на илегалним налазиштима злата у Иркутској, Кемеровској и Амурској области и у алтајском крају. Једно време био је пастир.

Пише о ликовима и догађајима из свог искуства. Аутор је књига прозе: „Руски дечаци“, „Сањар“, „Млади“, „Невеста“, „Причешће“, „Девети сат“, „Провинцијска апокалипса“, „После катастрофе“, „Сеоце“… Неке од њих објављене су у Србији и Италији. Лауреат је многих награда. Живи у старинском селу поред Волге у Николо-Погост Гроденцком (Нижња Новгородска област). Има деветоро дјеце и већ 20 унучади.

Енергија на којој је Тесла радио

Постоји ли могућност да се у будућности пронађу неки потпуно нови извори енергије?

– Могуће је да се појави нови извор енергије из етра (простора у коме се распростиру електромагнетни таласи, прим.аут.). На проналаску тих извора је радио ваш велики сународник Никола Тесла. О томе се говори у Русији и врше се научни огледи. Према ауторима ове концепције нових извора енергије, Русија је у датом тренутку почела остваривање своје мисије у овом процесу. Циљ је да, како је наш председник више пута рекао на форумима, Русија заузме достојно мјесто у евроазијском устројству.

Срби читају више него Руси

Наши људи памте слике Руса како чак у редовима за намирнице читају књиге.Чита ли данашња Русија?

– У Русији такве слике биле су типичне за совјетско вријеме. Данас чак и студенти не само да не позајмљују књиге из библиотека, него све ређе посјећују и читаонице. Али, ви, Срби сте ме веома пријатно изненадили. Са посећеношћу Београдског сајма књига не може да се пореди наш сајам у Москви, мада наша престоница по броју житеља скоро дупло надмашује целу Србију. Одајем поштовање вама Србима за толику посвећеност књизи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: