Владимир Лучић: Телеком Србије направио историјски успех!

Ова година је била завршница наше победе на тржишту, јер сада имамо милион потенцијалних прикључака оптиком и број корисника сада природно расте. Све кабловске оператере смо спојили у Телеком и сада смо једно правно лице, каже генерални директор Телекома Србије у интервјуу за „Курир“.

Када се на измаку 2021. године подвуче црта каже да је компанија коју води направила историјски успех и из болне трансформације изашла као победник на тржишту. Говорећи о карактеру константних напада главног конкурента на Телеком, Лучић нема дилему да иза свега стоји не само борба Јунајтед групе и њеног власника за профит већ и борба за политички и медијски утицај.

С каквим резултатима Телеком завршава 2021. годину? Јесте ли у потпуности задовољни оствареним плановима?

– Ова година нам је била изузетно успешна, по мени најуспешнија у историји Телекома, зато што је Телеком успео да заврши све пројекте које је започео у овој трансформацији. Најзначајнија вест ове године јесте та да је на тржишту Србије Телеком постао број један у свим областима свог пословања, чиме је исправљена неправда стара 20 година. Уместо да је Телеком, као државни оператер, кренуо први, а да се онда појавила конкуренција, ми смо били у ситуацији да смо тек 2021. године успели да постанемо број један на тржишту у четири области телекомуникационих услуга – интернету и кабловском провајдингу, те мобилној и фиксној телефонији. Што је још важније, тренд показује да се та разлика повећава у корист Телекома. Ова година је била завршница наше победе на тржишту, јер сада имамо милион потенцијалних прикључака оптиком и број корисника сада природно расте. Све кабловске оператере смо спојили у Телеком и сада смо једно правно лице. Завршном победом за Премијер лигу, што је кључни спортски садржај, успели смо да из ситуације с лошим садржајем дођемо у позицију да ћемо практично имати цео спорт. Јер Јунајтед група је градила имиџ Спорт клуба на тој лиги, коју је имала 12 година. Није фокус био само на Арени, Суперстару или Јуроњузу, већ смо успели да с разним партнерствима обогатимо своју понуду и победимо својим садржајем. Урадили смо и два велика стратешка потеза – потписали уговоре с „Водафоном“ и Европском инвестиционом банком. Све то заједно довело је и до бројева који показују да је Телеком Србија повећао број корисника за чак 600.000, и то само у Србији. Са 426.000 смо дошли на 1.027.000 корисника.

Јесу ли ове бројке пратиле и раст прихода?

– Када говоримо о приходима и нашем потезу да објединимо све кабловске оператере у Телеком Србија, јасно се види да је приход Телекома од 2018. растао, али сада, када смо спојили све у једну фирму, имамо 109 милијарди, а 2022. године имаћемо 129 милијарди динара. Дакле, милијарду евра прихода има само Телеком Србија, а то чак ни у златно време није било, када смо били профитабилнији и од НИС. Следеће године ћемо се вратити на прву позицију најпрофитабилнијих фирми, не само у индустрији телекомуникација него генерално. Направили смо ту завршну консолидацију свега што смо почели и сада је добро што је будућност извесна, број корисника ће нам и даље расти. Од половине године, када Премијер лига пређе код нас, добићемо сигурно још 20 одсто.

Имате разлоге да правите још амбициозније планове за наредну годину. Шта можете да откријете?

– Наш главни фокус ће бити да искористимо оно у шта смо уложили и што смо изградили. Дошли смо у повољну ситуацију, јер смо инвестирали и сада треба тим плодовима инвестиција да поентирамо. Захваљујући пребацивању Премијер лиге код нас и томе што смо изградили изузетно јаку оптичку мрежу, са преко милион потенцијалних корисника и са 250.000 тренутних корисника, добили смо простор за нове кориснике. Што се тиче Србије, фокусираћемо се на раст корисника у интернету и телевизији. Иначе, тај број корисника вам значи потенцијал и за будући раст прихода. Зато овај сегмент заправо повећава вредност фирме. План је и да повећамо број мобилних корисника, јер смо трећи пут заредом најквалитетнија мрежа и једини смо који имамо ту праву комбинацију интернета, телевизије и мобилне телефоније, па очекујемо да ћемо ту знатно да повећамо број корисника у Србији. У априлу ћемо пустити мобилну телефонију у Северној Македонији и ту очекујемо озбиљан раст, а следеће године ћемо у Немачкој и Швајцарској пустити оператера као у Аустрији, све са циљем да и тамо имамо што већи број телевизијских и интернет корисника и да заправо контент у који сад улажемо продамо и тамо. Тиме у ствари тражимо наше говорно подручје, где можемо лакше да продамо оно у шта смо уложили.

Кад смо већ код светске утакмице, могу ли и серијски садржаји да се пробију изван Србије и региона?

– Сасвим сигурно да можемо на светско тржиште и са продукцијом серија. Већ сада продајемо неке серије у разним земљама света, а мислим да ћемо то да подигнемо на виши ниво. Наше серије имају универзалну тему и лако су схватљиве ван граница земље, и то ћемо да форсирамо. Наша продукција је једнака продукцији ХБО, на пример. Зато сам оптимиста да ће српска продукција постати поново препозната у свету. Нећемо само бити активни у продукцији серија него мислим да ћемо бити тај окидач интернационализације. Као лидери продукције, сада улажемо и у једну изузетно развијену продајну мрежу, где бисмо прво у више од 100 земаља имали уговоре с неким телевизијама, и друго је да потпишемо уговоре с Нетфликсом и ХБО. „Државног службеника“ смо продали највећој бразилској платформи. Серија је била титлована на шпанском и сада нам траже синхронизовано на шпански, јер планирају да га продају читавој Јужној Америци, чак и у Америци где је шпанско говорно подручје. Дакле, све то захтева континуирани рад и способност да се прилагодите различитим захтевима купаца.

Овај заокрет Телекома није дошао преко ноћи. Колико је трансформација била болна?

– Почетна ситуација других европских телекома је била далеко повољнија него Телекома Србија, јер су сви они у својим земљама увек били убедљиви број један. Телеком је, што се тиче фиксног интернета и телевизије, био у фази у којој није имао велики шер. Телевизија је фактички била испод 20 одсто, а у великим градовима Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу била је на мање од један одсто. Интернет је био на свега девет одсто и, што је било најгоре, суочавао се с трендом пада. Нама је број фиксног интернета и фиксне телевизије падао. Потпуно је било јасно да је ситуација на крају таква да колико имате телевизијских корисника, толико ћете имати и интернет и фиксних корисника, те смо практично ишли ка нестајању. Без обзира на то што смо имали добро тржишно учешће у мобилној телефонији, овај сегмент није профитабилан као пре десет година, када друштвене мреже нису доминирале као данас.

А каква је била ситуација међу кабловским оператерима?

– Та 2018. је била лоша по Телеком и због тога. Кабловски оператери су се добро организовали. Имали смо СББ, као лидера картела, а други кабловски оператери су били у мањим градовима и једни друге нису нападали. Свако ко је у последњих 20 година живео и радио у Србији могао је да примети да је била права реткост зграда у којој су постојала два кабловска оператера. То је био систем у ком се међусобно нису нападали, а јели су само Телеком, док је СББ имао ексклузивне канале, попут Спорт клуба, Гранда, Фокс канала… Затим је СББ с времена на време куповао понеког кабловског оператера. Све у свему, био је то систем против кога Телеком није био у стању да се бори.

Међутим, борио се и изборио. Како?

– Била су неопходна четири велика инвестициона циклуса у Телекому. Прво, да пробамо да укрупнимо тржиште како бисмо што пре дошли до броја један у интернету и телевизији. Дакле, да аквизицијама смањимо број конкурената, што смо брзо и урадили. Друго је била изградња оптичке мреже. Нажалост, Телеком Србија је и ту каскао. Треће је било да нивелишемо предност конкуренције у садржају. На пример, већ 2019. смо решили проблем Фокса, чији садржај до тада нисмо могли да имамо. То је значило и да помогнемо у прављењу више канала да би наш садржај био не само добар већ и што бољи. Тада смо били у великој дефанзиви, па је то ситуација када Арена у односу на Спорт клуб није имала ни Премијер ни шпанску лигу, а 2017. Спорт клуб је узео и репрезентацију на Европском првенству. И четврто, ми смо 2017. и 2018, према извештајима Ратела, били доста лошија мобилна мрежа од Випа и Теленора, па чак и у том сегменту смо морали да уложимо додатно да бисмо били број један.

Како објашњавате ситуацију да Телеком никад није бележио веће успехе, а истовремено никад није трпео веће нападе. Шта је позадина тога?

– Ако слушате за шта нас прозивају аналитичари и политичари које финансира конкуренција, можете да видите да нас они не прозивају на тему да ли је ово што смо урадили пословно добро, већ највише помињу задужење. Да бисмо уопште ушли у те инвестиционе циклусе, потпуно је логично било да смо узели инвестиционе кредите, и то од реномираних европских банака. Мени су ти напади Јунајтед групе лако схватљиви. Разуме их свако ко хоће непристрасно да сагледа ствари. Кад погледате кад крећу напади и шта се напада, видећете да сви они, организовани и финансирани од власника Јунајтед групе, имају један циљ. Прво су били таблоидни напади медија, посебно на мене. Када то није дало резултат, убацили су политичке партије. А када ни то није дало резултате, у последњих годину дана кренули су чак и по читавом свету да плаћају разне лобистичке фирме, адвокатске канцеларије, међународне детективске агенције… Па су те лобистичке фирме покушавале да пакују неке извештаје, па пробале да их шаљу у Брисел и Вашингтон, оцрњујући државну фирму. А све због тога да би они остали доминантни на тржишту. Нашом експанзијом они не губе само профит већ и медијски и политички утицај, који су свим средствима покушавали да сачувају. Да је само профит, поставља се питање зашто би некоме сметала аквизиција кабловских оператера и укрупњавање тржишта. Они су видели то као свој плен, да ми нестанемо, а да они преко својих канала врше неке друге утицаје.

Једна од дежурних тема за Јунајтед групу и њене гласноговорнике је наводна презадуженост Телекома. Хајде нам коначно објасните о чему се ту ради и како је могуће да сте тако презадужени, како то упорно тврди МариникаТепић, добили поверење Европске инвестиционе банке?

– Колико год да је уложено новца, а према нашим информацијама, они улажу десетине милиона евра у лоби групе, истина на крају ипак побеђује. Не можете ви да преварите велике финансијске институције, попут ЕИБ, која је годину дана радила процене пре потписивања уговора са нама, или пак „Водафона“, који је пета по величини британска компанија уопште, а највећи телекомуникациони оператер у Европи. Какву год теорију завере око Телекома да направе њихови лобисти, веома је лако објаснити у шта смо ми уложили новац. Спортска права су била скупља, али то је и било логично када имате два конкурента Арену и Спорт клуб. Суштина је у томе да смо ми у пословном смислу поентирали и да наша улагања доносе још јаче поверење финансијских институција. Уговор с ЕИБ је први велики уговор који је та банка дала неком телекомуникационом оператеру на западном Балкану. Већ у првих шест месеци предстојеће године ми ћемо демонстрирати своју финансијску снагу. Већина кредита које ми добијамо, највише од западноевропских банака, одобрени су нам без гаранција, што говори о поверењу у Телеком. Парадокс је што причу о презадужености Телекома, преко својих медија, форсира конкурентска компанија која је три пута задуженија од нас. Јунајтед група дугује око 3,6 милијарди евра, она је континуирани губиташ и њен укупни акумулирани губитак износи 640 милиона евра, што јој не смета да се и даље задужује. Они то представљају као одличну пословну политику, а нама спочитавају наводно катастрофално пословање, иако смо успели да нам задуженост буде таква да нам нико не тражи гаранцију, за разлику од њих, који на име гаранција за дугове залажу своје фирме. Дакле, имају сличну стратегију с много лошијим резултатима.

Мариника Тепић вас оптужује да су резултати Телекома фингирани. Да ли је тако нешто уопште могуће у бизнис свету 21. века?

– Сви наши финансијски резултати су јавни и редовно су предмет дискусије по неколико месеци. Друго, када вам финансијске институције дају кредит, оне детаљно проверавају сваку цифру. Када узмете у обзир да ми добијамо вишегодишње кредите без икакве гаранције, то онда говори да је поверење у Телеком у порасту. С друге стране, наша конкуренција је себи дала два задатка. Један је да узнемири финансијске институције, а други је да покушају да наговоре наше међународне партнере да откажу уговоре које смо склопили. Али понављањем лажи о Телекому на конкурентским телевизијама не можете било кога да убедите у оно што није истина. То нарочито не пролази код озбиљних финансијских институција. Када буду објављени финансијски резултати за 2021. годину, наши грађани ће бити пријатно изненађени, јер ће видети колико наши приход и профит расту. Озбиљне европске банке се утркују да раде с нама, имамо заиста фасцинантне понуде отплате и рефинансирања дугова Телекома без тражења икаквих гаранција с наше стране. Управо због тога напади конкуренције нас превише и не узнемиравају. Они од 2019. причају да смо ми презадужени, а ми их из године у годину демантујемо. Осим банака, ни наши инопартнери, од којих смо откупљивали права преноса, нису тражили гаранције. Изузетак је једино УЕФА, код које су гаранције услов за учешће на тендеру.

Вратићемо фудбал свим гледаоцима Србије

Како се догодило да права преноса квалификационих мечева фудбалске репрезентације Србије за Светско првенство у Катару буду у поседу кабловског канала, па половина грађана Србије није била у прилици да гледа мечеве?

– Ми 2017. године нисмо учествовали на тендеру за куповину права преноса квалификационих утакмица, јер смо сматрали да то треба да добије канал који поседује националну фреквенцију, што је и препорука ЕУ за државе чланице. Јунајтед група се тада јавила на тендер и у нашем одсуству успела је лако да откупи та права, чиме је половини грађана Србије ускратила могућност праћења утакмица националног тима. Због тога смо учествовали на последњем тендеру и очекујем победу на њему. Уколико победимо, ми ћемо та права дати Јавном сервису како би мечеви од националног значаја, укључујући и европске мечеве Црвене звезде и Партизана, могли да гледају сви грађани Србије.

Још богатији серијски садржаји: Крећу нове сезоне „Убица“, „Клана“, „Мочваре“…

Поред спорта, кориснике вероватно највише занима и шта планирате од серијског садржаја, који је очигледно у експанзији?

– У 2022. години гледаоце очекују наставци најпопуларнијих серија. Већ у јануару крећемо с емитовањем пете сезоне серије „Убице мога оца“, као и римејка „Сложне браће“, што ће бити посебно занимљиво – гледати феноменалну комедију тачно 25 година након настанка оригиналне верзије. Емитоваћемо и нове сезоне серија „Клан“, „Мочвара“, „Тајкун“ и „Тајна винове лозе“. На јесен ће ићи и „Државни службеник 3“, као и серија „Тома“, која ће бити много садржајнија од самог филма. Посебно смо поносни на то што је, према свим показатељима, ТВ Суперстар убедљиво најгледанији кабловски канал, што показује да смо погодили жеље гледалаца.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: