Владимир Пребирачевић: Хибридни рат против Србије и Русије

Пише: Владимир Пребирачевић, директор Српско-Руског центра “Мајак”

У Србији се тренутно спроводи хибридна операција која има за циљ потпуну дестабилизацију државе. Несумњиво да ову дестабилизацију спроводи више различитих и добро синхронизованих група. У току је оптимално осмишљен и разрађен план напада на председника државе кроз широки спектар медија, јер је негде добро процењено да је управо он најважнија карика политичке стабилности.

Занимљиво је истаћи и то да се у протестима који се ових дана одвијају широм наше земље, провлачи и непријатељски однос према Русији, како би се, са крајњим намерама, задали ударци усмерени на рушење одличних српско-руских односа. Не треба сметнути са ума ни то да је Русија тренутно једини искрени заштитник Србије на међународној политичкој позорници, а то одређеним центрима моћи у нашој земљи и ван ње никако не одговара.

Није потребно подсећати на то да је једино је Русија, од свих сталних чланица Савета безбедности УН одлучна да у сваком тренутку искористи право вета када је Србија у питању и тако стави до знање свима да нико не може бескрајно понижавати нашу земљу. А поготово не на начин како су то чинили Британци, вешто покушвајући да представе нас Србе као геноцидни народ кроз усвајање њихове наметнуте резолуције о Сребреници. Наравно, ради се о „праведној“ резолуцији која ни у једној својој речи не помиње монструозне злочине који су почињени над укупно 3267 Срба од стране муслиманских снага, а под покровитељством и благословом снага УН.

У тренутку када је сарадња између Србије и Русије и два братска народа на историјски високом нивоу, делује просто невероватно да би Русија могла да има интереса да учествује у рушењу власти у Србији. Србија је у међународним оквирима поступала часно и правично када је о Русији реч. Подсетимо се, наша земља је одолела интензивним притисцима разноразних светских моћника одбијајући да уведе санкције Русији, а на шта су у исто време биле присиљене готово све европске државе чак и када је то било противно њиховим економским и националним интересима.

Многе земље су претрпеле велику финансијску штету због тог наметнутог непријатељства према Русији. Те државе су присиљене и на познату НАТО доктрину која се односила на обавезу замене раније прибављеног совјетског оружја за оружје произведено у НАТО земљама, па су на тај начин рекетирани да издвајају новац за оружје које је најчешће као неупотребљиво расходовано у америчкој војсци. Такве отужне примере можемо пронаћи у горово свим балканским државама које су имале част да „очисте“ депоније америчке војске и да за то још и папрено плате. Србија је све то годинама одбијала и успешно одбија и даље.

Домаћи НАТО лобисти су последњих дана, готово у таласима плавили медијску слику Србије својим несхватљивом агресијом према српско – руским односима. Ипак, реакција већинског становништва у нашој земљи на овакве ставове је негативна, који је по ко зна који пут ставио до знања свима њима да НАТО ни данас, после толико година, нема никакву подршку у Србији а и да је, како ствари стоје, скоро неће ни имати.

Срби, на несрећу свих ових апологета евроатлантизма, још увек нису заборавили „благодети“ злочиначког бомбардовања 1999. године. То сећање је и данас веома живо захваљујући и погубној и поразној статистици болести канцера, која је најдиректнија последица засипања бомбама обогаћеним осиромашеним уранијумом.

Утркивање ко ће јаче да се баци каменом на Русију, на светлост дана и још једном показале сву глупост и неразумност оних који такву политику пропагирају. Организације „ангажоване„ на популаризацији НАТО пакта и њихових интереса у Србији константно свесно раде против сопствене државе. Огромни буџети који им стоје на располагању, а који се пуне преко различитих домаћих и иностраних фондова и пројеката, служе искључиво за промоцију свега што је у овом тренутку противно националним и државним интересима Србије. Нажалост, много је такозваних „корисних идиота“ који ће зарад мало личног ћара отворено радити против сопственог народа и државе. То је наша истинска трагедија.

Зато, кад год чујете како неко изговара мантру о „малигном утицају Русије“ у Србији, таквог одмах можете слободно да означите као издајника српских националних и државних интереса, јер како другачије оквалификовати некога ко годинама и деценијама за а туђ рачун покушава да оствари интересе непријатеља Србије.

Текст преузет са портала Српска Аналитика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: