Vladimir Prebiračević: Milo Đukanović ponovo napada Srpsku Pravoslavnu Crkvu

Piše: Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-Ruskog centra „Majak“

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović optužuje Srbiju i njeno rukovodstvo za veliko srpski nacionalizam i pravi paralele sa događajima iz devedesetih u Hrvatskoj i BiH kada je srpski narod ponovo proterivan i ubijan na svojim vekovnim ognjištima.

Milo je negde zaboravio svoju ulogu u tim događajima i svoje zapaljive izjave i govore gde je bio veći Srbin od Njegoša a sada mu smeta strategija srpskog sveta. Ugnjetavanje koje je svaki Crnogorac doživljavao u sopstvenoj zemlji a koji je planski i temeljno sprovodio montenegrinski režim nad svakim koji se oseća kao Srbin pa to i ne krije a ne daj bože da je svoju srpsku trobojku istakao bilo gde odmah bi ga instrumentalizovana policija kažnjavala i hapsila.

Žalopojka predsednika Crne Gore, koji će činiti svaku moguću opstrukciju nove vlade Crne Gore, o tome kako Srbija ugrožava suverenitet zemalja u regionu je samo jeftin pokušaj napada u situaciji kada sve dublje tone i kada mu se jedan po jedan pipak hobotnice koju je napravio za ekspoataciju Crne Gore odseca i onemogućuje totalna opstrukcija novih vlasti .

Sramotni napadi na Srpsku Pravoslavnu Crkvu mu nisu bili dovoljni u predhodnom periodu i kada je letos doživeo ono što se smatralo za nemoguće a to je da izgubi vlast. On ponovo bezkrupulozno napada na Srpsku Pravoslavnu Crkvu sada sa namerom da svoje snage koje su interesima uvezane proba da okupi za lokalne izbere na nekoliko lokacija a počevšin od rodnog ali ipak srpskog Nikšića.

Kaže Milo Đukanović da ono što su država i narod gradili a Srpska Pravoslavna Crkva prisvojila mora da se stavi praktično njemu na raspolaganje i dalje ne odustaje od te svoje bezbožničke ideje. Ali zaboravlja jedan bitan detalj a to je da ta Crna Gora nije bila ustaška tvorevina nego su tada u Crnoj Gori živeli najveći Srbi i znani i neznani. Ti Srbi i Crnogorci koji su govorili srpskim jezikom i bili vernici Srpske Pravoslavne Crkve su gradili i stvarali za buduća pokolenja a na čast i slavu svakog Crnogorca kojeg je crnogorski kamen srpstvom zadojio  ali ne za nekog pragmatičnog političara koji će u budućnosti da promeni sve ideologije i da te lokacije pretvori u kockarnice i hotele i iskoristi za svoj lagodni život u stilu rimskih imperatora.

Svoju politiku Đukanović bazira na uvredama većine građana zemlje u kojoj je predsednik i to po nacionalnoj i verskoj osnovi. Ali i svih nas koji živimo u zemljama regiona a Srbi smo i pravoslavci jedine priznate crkve po kanonima a za razliku onih koje su nametali Pavelić i Đukanović. U toj perfidnoj igri i dalje ne odustaje da se nekako nametne evropi i americi sa izjavama poput one da je srpski svet deo ruskog sveta i da naši srpski nacionalni interesi ugrožavaju EU i NATO tekovine. Trebalo bi da shvati da su se Srbi opametili i da menjaju svoju strategiju pristupa problemima u regionu i da više nikome neće biti tolerisani bilo kakvi napadi na Srbe. Crna Gora će se osloboditi crvenog maršala koji bi da bude doživotni predsednik vrlo brzo.

Pročitajte JOŠ:

Duhovna sloboda