Владушић за ИН4С: Црногорски идентитет се своди на реченицу – „Ми нијесмо Срби“
1 min read
Слободан Владушић
Нови црногорски идентитет нема историјску вертикалу. На чега би се он могао наслонити: на Његоша, тешко. Његош је био Србин вјеран Косовском миту. На Пекића? Пекић се изјашњавао као Србин, а добро је познато на чијој је страни био његов отац. На Марка Миљанова? Смешно. На Мојковачку битку, можда? Зато ми се чини да се тај нови црногорски идентитет, на жалост, своди на једну чињеницу, на једну једину реченицу – ми нијесмо Срби, рекао је у интервјуу за ИН4С писац Слободан Владушић, који је недавно издао роман „Велики јуриш“.
„Ех Кајмакчалан, помислио сам и ништа нисам разумео, осим да је људска величина само један тренутак, пре кога и после кога, нема ничега осим божанске таме…“, реченица је из Вашег последњег романа Велики јуриш, гдје је радна смјештена у 1916. годину. Да ли мислите да након више од 100 година и даље на овим просторима постоје толике људске величине пред којима природа ућути?
-Начин на који живимо се у великој мјери промијенио од 1916. године, па до сада. Промијенио се и начин ратовања. Све то често превиђамо. Када нам изгледа да нека врста људске величине више није могућа, ми сматрамо да је то зато што су људи данас начињени од слабијег материјала. Али, ја не сматам да је то тачно. Данас, свако онај ко није продао вјеру за вечеру, може да каже за себе да је сачињен од истог оног матаријала од којег су били сачињени и војници Дунавске дивизије и Добровољачког одреда који су јуришали на Кајмакчалан да освете Дринску дивизију која је горе искрварила. То је за мене чињеница. Док има таквих људи, а има их, наде још увијек има. Плус, треба знати и то да историја није аутопут или математичка једначина са једном непознатом. Она увек може да приреди неко изненађења, посебно за оне који су превише самоувјерени.
Када говорите о нашим славним прецима из Великог рата, о преласку Албаније, о Солуну какву слику стварате у глави, да ли Вас плаши да данашња генерација не би могла изнијети тај надљудски терет ако би нас Бог опет ставио у такав сценарио?
– Не плаши ме. Као што рекох, времена се мијењају, што значи да није могуће истим аршинима мјерити људе различитих епоха. Наши преци су урадили оно што је историја од њих тражила. Данас нам Велики рат изгледа као велика побједа, али ако мало боље погледамо тај период, видјећмо, прије свега, велико страдање Срба у том времену. И мушкараца и жена. И војника и цивила. Није ни тада свако био херој, то се заборавља. Људи, наши савременици, који данас изгледају као будуће историјске фигуре првог рада, можда ће за неколико деценија пасти у заборав. Стога не треба мислити да је све готово, ако је данас тешко, а тешко је. Треба обрађивати свој врт – да цитирам Волтера – што у овом случају значи да свако треба да уради све што може за нашу општу ствар, а не да гледа да ли то раде други и у којој мјери. У сваком времену је увек најлакше разочарати се и упасти у апатију.
Вијек је од јубилеја уједињења и ослобођења, када данас посматрамо ситуацију у званичној Црној Гори, видимо да они гаје огромни антагонизам према 1918. и општенародној вољи. Како ви видите ту ситуацију, зашто Црна Гора жели да заборави себе и своје поријекло?
-Да би се неки национални идентитет консолидовао потребно је да постоји једна историјска вертикала која обезбјеђује колективно сјећање које потврђује тај идентитет. Срби имају ту вертикалу. Она је заснована на Светосављу и Косовском завјету. Та вертикала је генератор енергије који омогућава и велика прегнућа и велика дjела. Не само у сфери историје, већ и у сфери умјетности и културе. Светосавље Косовском миту даје једну метафизичку, етичку дименизију, која нас спрјечава – срећом – да Косовски мит разумијемо као поруку да треба некога да мрзимо. Зато је тај мит један стваралачки мит, који нас, ако ништа друго, учи да се рачун нашег живота не своди на овом свету и у нашем времену, већ негде тамо и негде у будућности.
Нови црногорски идентитет ту историјску вертикалу једноставно нема. На чега би се он могао наслонити: на Његоша? Тешко. Његош је био Србин вјеран Косовском миту. На Пекића? Пекић се изјашњавао као Србин, а добро је познато на чијој је страни био његов отац. На Марка Миљанова? Смијешно. На Мојковачку битку, можда? Тужно. Зато ми се чини да се тај нови црногорски идентитет, на жалост, своди на једну чињеницу, на једну једину реченицу – ми нијесмо Срби. Умјесто неке историјске супстанце, он, нажалост, јесте само негација. Ништа више од тога – историја се, наиме, не може поткупити, нити бомбардовати, нити отпустити са посла. Зато је основна емоција тог идентитета, на жалост, и даље само мржња. Отуда тако гласна испољавања мржње према Србима од стране тог идентитета. Оно што мене плаши, јесте чињеница да тај идентитет осим за мржњу ни за шта друго није ни способан. И то може имати ужасне последице.
Из дана у дан смо бомбардовани са разним романима бивших водитељки програма за широке народне масе, старлета, фолк „дива“ итд. Како је бити писац у таквој средини и борити се за своје мјесто, знајући да су такве особе заузеле медијско небо Србије и региона?
-Не само у Србији, већ свуда у свијету, постоји такозвани терор селебритија. Постоје људи који су непрекидно под рефлекторима, људи на које се обраћа непрекидна пажња, људи који представљају моделе које њихови обожаваоци, свесно или несвесно, опонашају. То није случајно и поштено говорећи, ти селебрити људи нису криви за то што имају такав статус.
Они су само искористили шансу која им се указала, или су то постали готово случајно. Њихова популарност је само рефлекс једне организације друштва која је у потпуности оријентисана ка потрошњи: човјека, личност, треба претворити у потрошача. Онога који самостално одлучује о томе шта му је потребно а шта не, треба претворити у индивидуу која ће слијепо пратити трендове. То претварање се одвија у сфери образовања и у у сфери медија. Писао сам о томе у књизи Књижевност и коментари, детаљније, па ако некога занима, може да консултује ту књигу за детаље. Укратко, ја лично не желим да се бавим врхом леденог бријега, већ покушавам да опишем и темеље тог брега. Зато ми селебрити људи не сметају. Смета ми оно што их је произвело и разлози зашто су произведени.
Активни сте у оквиру политичког савјета ДСС-а. Да ли сте задовољни сарадњом са Ковићем и Милошем Јовановићем и како даље видите политичку судбину ДСС-а?
-Јесам. Мислим да лијепо сарађујемо, а надам се да ћемо сарађивати још боље. Што се тиче другог дијела вашег питања, могу само да кажем да данас није вријеме за предвиђања већ за рад. И ја се трудим да радим.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Pitali su Matiju Bećkovića jesu li bolji MORAČANI ili ROVČANI?
Odgovorio je:“Bolji su ROVČANI jer nemaju Šukoviće“.
lažI, prevare, plajčke… imaju ograničen rok upotrebe.Ovo je vrijeme za KONVERTITE, DUKLJANOIDE.
Stihlerka, Fiko i ini ljubitelji Darka Šukovića, znate li kako je ovaj ljigavi glasnogovornik vlasti sa suprugom Tanjom, urednicom dokumentarnog programa na TVCG, opljačkao i ugasio TV Antena M pa, po puču u TVCG prešao da tamo propagira Živu istinu, koja je (ne)istina u mjeri njegovog (ne)čojstva.
Veliko PI dostojno jedino prezrenja.
ТАЧНА ТЕЗА: Црногорски идентитет се своди на реченицу – „Ми нијесмо Срби“.
Треба користити појам „монтенегрински“, јер је црногорски још увијек везан са српски.
„Монтенегрини“ су у тој почетној „пубертетској фази“, када дијете не зна шта хоће, осим да треба да се понаша другачије од својих родитеља. По сваку цијену покушава показати и доказати своју ‘зрелост’, не бирајући начин и не гледајући на последице.
Када дјеца ове узрасти дођу у посјед оружја, видјели смо какве крваве последице које то има у америчким школама.
„Нарцизам малих разлика“ може да буде погубан по исте, уколико не пођу психологу или психијатру! Овдје мислим на саму монтенегрински елиту, која броји 2000 пубертетлија! Да не кажем: дркаџија!
ПС. Брзо ће ово онанисање да се сврши. Као и свако онанисање!
ПОГРЕШНА ТЕЗА: Црногорски идентитет се своди на реченицу – „Ми нијесмо Срби“.
треба да пише НОВОЦРНОГОРСКИ ИДЕНТИТЕТ,јер цг идентите је одавно одређен да су то национални Срби,житељи ЦГ,било оне уже СТАРЕ или проширене на Брда, Приморје и дио Херцеговине св Саве. Да немамо тоне свједочанстава самих Црногораца прије 1918 да су Срби национално,друга ствар,али историја се не да мијењати,сем фалсификатима.
Ono je tragicno i ne sluzi na cast szkovicu
Ako mu je sti istalo id nje
Sram da ga bude
Naso je junaka
Cinjenice ostajucinjenice
Nek sukovic i druzina sjednu i neka se digivore od kud srbstvo u cg
Ko ga je donio i kad
I kwko to progurase slobidarskim samosvjesnim crngcima koji su vjekovumakrvlju branili svoje ja
Od kud srbstvo i kako i kad
Гајо (или боље рећи Дарко Шуковићу),
И ја синоћ гледах разговор Академика Зорана Лакића, др историјских наука, аутора више стотина научних радова, са бројним највећим признањима за научну рад и политички острашћеног великоцрногорца Дарка Шуковића, који је током емисије намијењеној Подгоричкој скпштини демонстрирао неваспитање, крајњу некултуру дијалога, не дозвољавајући упадицама читаво вријеме да Академик Лакић каже став науке о том догађају и одговори на његова питања.
Ипак, академик Лакић је оним што је успио да каже апсолутни побједник у том дуелу и читаво вријеме се понашао према Шуковићу као наставник према неразумном ђаку и стрпљиво, уз балге прекоре да то што прича нема утемељења у оном што је наука утврдила на основу релевантних научних историјских извора, доводио Шуковића до очајања.
Ко не вјерује нека погледа репризу те емисије на РТВ ЦГ у недјељу у 13 часова.
Оно што је посебно поразно код Шуковића, односно „Гаја“, је крајње нељудска злоупотреба потребе академик Лакића, као шећераша, за чашом воде када говори на било ком скупу, што је општепозната чињеница, на основу чега су конструисали увредљиву и нехуману неистину да је академику Лакићу хвалила чаша воде јер није могао да парира наводним аргументима Дарка Шуковића. А ти аргументи Шуковића су били капацитета рекла казала уз стално прекидање академика у говору док је указивао на њихову научно-историјску неутемељеност. Дакле, иоле упућени, непристрасни гладаоци емисије, могли су само да закључе да Шуковић Лакићу, у односу на истину о Подгоричкој скупштини, а такође и по људскости, није ни до пете.
realno , onaj lakič je sprdnja
Poručniče iz Svetovog Rata Za Mir – Vi i ja smo gledali dvije različite emisije…
Slušaj Radane Nikoliću , čudom se čudim kako je akademik Lakić uspio da srednju školu završi , tužno je da su onakvi akademici CANU , ne mogu da vjerujem da se to događa ?
Šuković mi nije nešto simpatičan , ali je sinoć bio toliko dominantan da je bilo tužno gledati .
… Drugi si ti svijet.
Tvoja je optika egzemplarna.
… I kada sa Radanom zboriš da ustaneš i stojiš mirno!
Slazem se sa gospodinom Vladusicem , crnogorci nijesu srbi nego poseban istorijski narod , sem dijela crnogoraca koji su se odjednom iz raznih razloga , najvise propagandom crkve srba MCP i inata , poceli pisati kao nacionalni srbi !
Sinoc slusam u Zivoj istini onoga srpskog „akademika“ koliko je nemocan pred Darkovim argumentima , tacno mi ga je zao bilo koliko je vode iz nemoci popio , toliko je bilo brutalno porazen da me na srce zabolio , ipak je to covjek u godinama a krenuo da brani neodbranjivo .
Gajo, tvoj intelektualni kapacitet je takav da se ti između Njegoša i Šupkovića opredjeljuješ za Šupkovića. Pravi si predstavnik veljeumnih crnogoraca i ne daj da ti to neko uzme.
Izmedju Njegosa i Supkovica,dobra t ie ova,mada moze i drugacije,ali se treba sjetit,tako je u pravu si,Supkovic nase pleme vladajuce!
… Nijesi li ti onaj iz stripa?
Kva, kva, kva …
Čudno sti vi jato!
Žalosno je što se crnogorski identitet ugledao na ustaški identitet koji se zasniva na mržnji prema Srbima:
Ja sam materijalno Crnogorac, a duhovno Srbin. Da pojasnim. Materijalno sam rođen i najveći dio života proveo i radio u Crnoj Gori. Duhovno sam zadojen Ćirilicom, Srpskim jezikom, Srpskom istorijom i književnošću, Srpskom pravoslavnom crkvom. Uzori mi bile narodne pjesme pretkosovske, kosovske i pokosovske, Nemanjići, Vuk, Njegoš, Zmaj, Andrić, Crnjanski, Tesla, Pupin, Lubarda, Šobajić, Sveti Sava, Sveti Vasilije, Sveti Petar Cetinjski…
… Tako i treba!
Srbin iz srpske Crne Gore, Crnogorac!!!
Onaj pravi, a ne oni mučeni bajagi Crnogorci, nekakvi montenegrini, Bog s nama!?
… Ne slažem se sa piscem, kome je knjiga na čast!
Opet …
U svakom je vremenu samo jedan isti aršin!!!
S početka još, od kada je svijeta i vijeka, od kada je ljudi!
Odvajkada se ljudi jednako dijele na ljude i one koji to nijesu.
Tako je bilo, tako jeste, tako će i u buduće dane …
… Ljudi, i oni koji to nijesu.
Zalud rađali ovi drugi, najprvo sebi, pa onda svemu i svakome na štetu …
Zato, što se mene tiče, lažna je podjela na Srbe i bajagi Crnogorce, kukavne bezmozgoviće!
E sad, kako se dogodilo da neljudi uzapte časno ime Crnogorca, Srbina iz srpske Crne Gore, jedna je druga i poduža priča.
Niko u njoj nije bez putera na glavi!
Ni Srbi iz srpske Crne Gore, ni oni!
… Niko, ako ćemo pravo.
Svi smo mi ista go***!
Браво Ђикане, слажем се са тобом. Ви Црногорци-Срби (што вам је ЦГ матица и што тврдите да сте исти народ са Црногорцима) и Црногорци-Дукљани иста сте говна. Коначно и ти нешто паметно да напишеш.
…….
Pojma ti ni o čemu nemaš. Samo ođe zavađaš.
… Srbi iz srpske Crne Gore, Crnogorci!
Oni najbolji Srbi.
Објективан и одговоран притуп историјским дешавањима, савременом тренутку, стваралаштву, кризи идентитета, наметању „вриједности“ и начина владања у коме је човјек намијењен за потрошњу. Прича о селебритима и притисцима на слободне. Честитке.
Odlican roman.O ovom ratu da se napíšu jos 1000 romana bílo bi malo.O herojstvu,junaštvu,patnjama jedné časně ,hrabre,ponosne i junacke vojske.
Mirko Dobricanin je takodje napisao jaku knjigu o Gvozdenom Puku,a pukovnik Jovan Naumovic je antologijski opisao pohod istog puka u balkanskom ratu při oslobadjamju Kosova i Mkedonije i proterivanju turske imperial.sa Balkana.
Malo je napisano o Dobrovoljackoj Diviziji sa ratovanja na Dobrudzi/Rumunija,40.000srpskih vojnika/Oni su povlacenjem jednog krila vojske preko Odese,Sibira Mandzurije,Indijskog okeana Sueca,stigli di Suluna da bi sa 4986vojnika ucestvovali u proboju Solunskog fronta!/jedinstven slucaj u istoriji ratovanja/.Drugo krilo je preko Baltika Engleske,Francuske,Italije takodje brodovima saveznika stiglo u Solun !Dakle za slobodu i čast ,Srbi su iz svih krajeva světa dobrovoljno hitali ka otecestvu.Danas se ,nazalost u MN zabranjuje da se odrzi akademija u část ratnicima i iz ondašnje CG.