Vlast SAD može da uništi svakoga ko odbije da sa njom sarađuje

Amerikanac Ladar Levison – osnivač elektronske pošte Lavabit koju je koristio bivši saradnik CIA Edvard Snouden – objasnio je njeno zatvaranje.

„Ako odbiješ da sarađuješ s vlastima SAD, mogu da ti oduzmu sve: kompaniju, novac, slobodu, a ti, praktično, ne možeš da uradiš ništa”, izjavio je Levison.

Levison je istakao da bi vlasti SAD mogle da mu „namaknu” ogroman dug ili da ga pošalju u zatvor. „Zapravo, faktički su me već saterale u ćošak”, objasnio je on.

Osnivač Lavabit-a priznao je da se, zatvarajući ga, najviše plašio da to niko neće primetiti. „Ali, u isto vreme sam se veoma nadao da će taj korak dovesti do nekih pozitivnih promena”, istakao je on.

„Ja ću braniti svoje interese na sudu i trudiću se da ovaj slučaj postane presedan u pravosudnom sistemu SAD”, rekao je Levison.

On je, takođe, izjavio da namerava da lobira u Kongresu za izmenu postojećeg zakonodavstva, pošto u ovom trenutku „američke kompanije nisu u stanju da obezbede korisnicima potpunu privatnost poštanskih usluga, pa čak ni softver koji je zaštićen od neovlašćenih ulazaka”.

„Ukoliko vlasti SAD imaju pravo da nateraju kompanije kao što je moja da naprave za njih specijalne rupe u svojim sistemima, koji su u svemu ostalom zaštićeni, to predstavlja ozbiljan problem u celoj našoj branši”, ukazao je Levison.

Odluka o zatvaranju Lavabit-a doneta je 9. avgusta. Jedan od razloga zatvaranja, po rečima Levisona, bila je višegodišnja parnica sa vlastima SAD.

„Bio sam prinuđen da donesem tešku odluku: da postanem saučesnik zločina protiv američkog naroda ili da zatvorim Lavabit, na čije osnivanje je otišlo 10 godina velikog truda. Posle mnogo razmišljanja, doneo sam odluku da prekinem njegov rad”, izjavio je Levison.

Početkom juna, bivši zaposleni CIA Edvard Snouden izjavio je medijima da su najveće američke internet kompanije dale CIA i NSA pristup svojim serverima, što je omogućilo tajnim službama da dođu do svih podataka o korisnicima.

Snouden je, takođe, ispričao medijima da su američke tajne službe tokom nekoliko godina pratili milione građana Brazila, presretali do 20 miliona telefonskih razgovora dnevno u Nemačkoj i čak prisluškivali telefone ruskih građana.

Ovaj događaj izazvao je veliko negodovanje u celom svetu.