Власт заглупљује
1 min read
присталице ДПС
Пише: Сибин
Гдје смо, оно, стали? Аха, ево баш овдје: ако наставимо, дакле, као досад, сјутра ће будућност бити још удаљенија!
Звучи језиво, јесте, као некакав уврнути дијалектички обрт, но тиме не и мање истинит, и право говорећи, рачунајући на искључивост са којом истина неповратно наступа, све су прилике да ствари стоје овако.
Не може се не рећи како протести нису нешто покренули (закотрљали камење), збиља се било таворило на мртвој тачки, коју власт чува као само мјесто моћи, сигурност да се ушлајфовало у стару, догма причу: ко не види стварног непријатеља, и сам је непријатељ. И то, државе!
Чек, онда испада да је власт – држава, и ко ли само дирне у њу, ради против оног најсветијег, подривајући сопствену земљу. (Ок, а шта радити са моментом у коме Криптокапић још вјерује да је (био и остао) на правој страни историје?)
Демократске земље на дјелу показују да уопште није ни најмање битно ко је (тренутно) на власти, и да је на тој позицији све док крајње професионално и савјесно обавља посао, као, дакле, пуки извођач радова, невидљиви сервис који служи народу. Е, кад усере ствар, и руку грешку гурне на сиву страну, онда га савата јавност и брзо добије шут-карту.
Према томе, у демократским системима политика ни најмање није популаран позив, штавише. Као прво, иха-ха мораш да се школујеш, да би, напослетку, обављао и исти посао третирао као сваки други, јер ту нема мјеста за позирање и кокетирање, развучене процесе самозаљубљивања, за мучне периоде одрастања са све заокретима који су растројени, већ те чека сивило административне анонимности у којој рмпачиш ко сваки смртни: даноноћно, са годишњим одмором од пола мјесеца, без папараца и ванредних, послепоноћних јављања.
Нема бенефиција, возања хеликоптером, вечеравања по Дубаију, навијања за Нола на Вимблдону, насловница и љубавница, славе, да не помињемо коверте и разноразне торбе.
Јок, у срећним земљама успјешног социјализма, све је: рад, ред, дисциплина и анонимност.
Једнакост, уосталом, са све оствареним разлика, укида моменат изванредности, структуишући стварност као сигурни ослонац. Зато и велим: привати се на вријеме заната, батали се спекулација, фантазирања, жеље и моћи, власти у којој радиш у име друго и то без права на бакшиш.
Уз све то, власт заглупљује!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
{Демократске земље на дјелу показују да уопште није ни најмање битно ко је (тренутно) на власти, и да је на тој позицији све док крајње професионално и савјесно обавља посао, као, дакле, пуки извођач радова, невидљиви сервис који служи народу. Е, кад усере ствар, и руку грешку гурне на сиву страну, онда га савата јавност и брзо добије шут-карту.}
„E, KAD USERE STVAR, I RUKU GRESKE GURNE NA SIVU STRANU, ONDA GA SAVATA JAVNOST I BRZO DOBIJE SUT-KARTU“
Ovakve stvari mogu da se progledaju kroz prste slucajnom prolazniku, koji odvaljuje gadosti. Ovaj covek je stalni kolumnista ovde. Ima li iko da mu kaze da je tezak prostak. On treba da ide u WC da tamo kaki.
Ovaj citat treba da pokazete svojoj deci i da im objasnite da ce ovo postati, ako beze sa chasova i ne rade domace zadatke.
Je li ovo Sibinova kolumna