Војислав Илић: Љубав
Војислав Илић
О што ме, срце, гониш ти,
И мориш духа моћ?
Сунце је зашло – мирно спи,
Тавна се спушта ноћ…
Да, тија поноћ шири лет,
Све живо снева сан;
У светле снове пада свет,
И светли чека дан;
Ал’ ноћ кад падне, бајна ноћ!
Почињем песму ја
И те је песме силна моћ,
Младост јој име зна!
И стократно је срећан свак
Те песме ко је плен;
Живота у њој трепти зрак,
И бол је сладак њен!
О, пусти да њом певам ја
И срећу, бол и јад:
Јер тешко теби ако та
Изумре песма кад!
1881.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
