Војислав Илић: Молитва

Кад јекну звона с црквице старе
Тихо и бôнô кроз ноћни мрак,
А суво грање зашушти благо,
Љубећи први зоричин зрак —

Светиње пуна душа ми леће
Тамо, где вечни борави Бог,
Па му се моли молитвом благом:
О, чувај, Боже, анђела мог!

Анђела оног, што блуди ноћу,
И с душе гони несносан сан,
И души мојој крепости даје
У горки часак, у страшан дан.

Анђелским крилом нека ме штити
Кроз живот овај мучан и клет —
А смрт кад дође, нек са мном онда
Ка небу зрачни управи лет.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: