Војислав Илић: На гробу Војводе Дојчина у Солуну

1.
По светим пољима отаџбине моје
Многе свете хумке растурене стоје,
Где витези врли у данима славе
Положише главе.

2.
Од капија тврдих Виндобоне града,
До обала цветних где пролеће влада,
Гроб до гроба лежи и сведочи јавно,
Да гинусмо славно.

3.
Па и овај спомен, где замишљен стојим,
Јесте неми сведок о витешкој сили…
Међе царства свога гробницама својим
Ми смо бележили.

4.
Ни црни кипарис, ни зелена трава
Твоју свету хумку не покрива собом,
Дојчине-витеже! Ал’ је никла слава
Над сравњеним гробом.

5.
Син мајке Агаре и призрени Јуда,
Са побожним страхом обилазе туда:
Смрт славећи твоју, на коју се сећа
Толико столећа!

6.
А и на што црног кипариса грана?
Дан помена стиже. Тога славног дана
Одслужена биће, што окове кида,
Страшна панихида.

7.
О витези српски, пепелишта тавна
Походиће тада наши милијуни,
Место тужних звона хориће се трубе
И наши плотуни.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: