Војислав Илић: Вече је одавно прошло
Вече је одавно прошло… У шумарцима густим
Безбројних, малених тица звучни је стао хор;
Поноћ је спустила вео. По долинама пустим
Умукô људски збор.
Само Дунав шуми у мраку и самоћи,
Ил’ каткад одјекне звучно протегнут, јасан глас;
То рибар рибара кличе по тавној дубокој ноћи,
И њихов сурови усклик долеће чак до нас.
А по обали цветној ми сами блудимо двоје,
Нежно ти стежем руку, и слушам у ноћи тој
Испрекидани уздах, и бурно дисање твоје,
И стидљив шапат твој…
20. новембар 1886.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: