Војничка

Пише: Милица Краљ

Сунце Му жарко Љубим из овог безданог гробца
и калопер на шајкачи у зеву поноћног ропца

И зрно презрелог јечма у проклијалој влати
И метак машингевера што живот ми прекрати

Капљу Му прву причесну у кондиру од снега
Изгрцан плач у слами испод незнана брега

Задњу Му стопу Љубим на друмима без трага
И мирис зеленике док чили мушка снага

Љубим Му цветић модри на везеној марами
Што ми га посмрче на мртве груди стави

И грубе дланове старице сузама од босиља
Последњи данак бели што у сумрачју тиња

Лебац Му Његов црни и штамбиљ мастиљави
Што куфер ми војнички сандук мртвачки најави

И корак оштри стројеви у мамној запевци трубе
Док сливени се јауци блатњавим ровом губе

Живот Му Љубим… У Крсту крајпуташа
И ону дојку једру којом ме премами снаша

Име Му…Прости Боже…Кости изрованог доба
Љубим Ти…Љубим Небо…Србијо из гроба!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: