Војно мијешање Турске у Либији: Борба за моћ, гас и „лопта у рукама страних интереса“

„Дојче веле“ наводи да је један од повода за најновије политичке потезе Турске и – гас.

Турска одлука да пошаље плаћенике и војнике у Триполи наставља да жање критике. У сриједу су шефови дипломатија Египта, Француске, Грчке и Кипра из Каира послали јасну поруку да турско војно мешање спрјечава обухватно мировно решјење за Либију.

Анкара је претходних дана наиме на захтјев званичног либијског премијера Фајиза ал Сараџа послала прве војне јединице у Либију. Тако је рат у земљи на афричкој обали Средоземног мора још више интернационализован.

Влада у Каиру је турску војну интервенцију окарактерисала као „ствар од значаја за националну безбједност Египта“. Додуше, Египат је и сам страна у сукобу. Влада те земље је договоре између Анкаре и Триполија потписане у новембру прогласила „нелегитимним“. Ту се са Египтом слажу и Кипар и Грчка.

Интереси Турске

У конфликту у Либији су у игри сасвим различити интереси. Неки од њих су само индиректно повезани са том земљом, каже Чанан Атилган која руководи регионалним програмом њемачке фондације „Конрад Аденауер“. Према њеним ријечима, ангажовање Турске је повезано са конфликтом око коришћења недавно откривених налазишта земног гаса око обала Кипра.

Више земаља је почетком 2019. формирало Форум за гас источног Медитерана. Турска није међу њима. Израел, Кипар и Грчка хоће да заједно експлоатишу гас, а уз то Израел жели да дио гаса извози у Египат. Турска сматра да је изиграна јер и она претендује на свој део ресурса.

„Турска не би профитирала од тог природног блага и она то неће допустити“, каже Чанан Атилган у интервјуу за ДW.

„Уз то треба додати да ће, ако почне експлоатација гаса, то битно смањити слободу кретања Турске по Средоземном мору. Зато она тражи пут да поставе неку противтежу таквом развоју ситуације.“

Бриге Египта

У Египту је у првом плану други мотив: брига због нових напетости у борби за моћ – уколико Турска појача своје присуство у Либији.

„Турско-египатски односи су од 2013. врло оптерећени“, каже Атилган. „Ердоганова влада пружа јаку подршку Муслиманској браћи. Уз то, Ердоган никада није крио да одбацује египатску владу. Он је критикује као нелегитимну и незакониту.“

У Каиру се брину да би због тога и дискусија о опхођењу владе према Муслиманској браћи поново могла да избије у први план. Након свргавања предсједника Мохамеда Морсија, влада Абдела Фатаха ал Сисија је кренула у одлучну борбу против Муслиманске браће и при томе кршила људска права.

„Страхује се и да Турска хоће да претвори Либију у окриље џихадистичких организација и тако додатно подстрекне напетости“, каже за ДW политиколог Мохамед Абдел-Ладер Калил.

То је једна од важних тема у египатским медијима. Турски предсједник у војном ангажовању у Либији види могућност пружања подршке исламистичким групама на Блиском истоку, пише рецимо „Ахрам онлајн“. Протестује се и на друштвеним мрежама.

Узданица звана генерал Хафтар

Ангажовање Турске би могло да изазове нове напетости унутар саме Либије – и да подрије безбједност на либијско-египатској граници. Чанан Атилган каже да Египат сматра да се то тиче његових безбедносних интереса: „У Каиру се много полаже на заштиту граница, како исламисти, Муслиманска браћа или други вјерски екстремисти не би продрли у Египат.“

Из тог разлога, Египат се узда у генерала Калифу Хафтара који је велики противник владе у Триполију. Хафтар, после првог налета у прољеће прошле године, сада поново шаље јединице у правцу главног града Либије, а тврди да је већ освојио град Сирт. За Египат је важно да је Хафтар одлучан противник свих исламистичких групација.

Подршка Хафтару би могла да појача унутарлибијске напетости као што би то учинила и подршка регуларној армији у служби централне владе. „У Либији се води рат преко представника“, каже Чанан Алтиган, „та земља је одавно постала лопта у рукама страних интереса.“

Колико је тамо насиља, види се из догађаја прошле суботе, када је једна граната погодила војну академију регуларне армије у Триполију: погинуло је тридесет младих војника; исто толико њих је рањено.

Њемачка влада планира да још овог месеца сазове међународну конференцију о Либији где би требало да се састану сви актери значајни за окончање конфликта. Тренутна милитаризација за ту иницијативу не значи ништа добро, каже Чанан Атилган.

Прочитајте још:

Трамп тужан што га Европа не воли: Америка је „штити“ од Русије

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: