Војвода Мишић био против повлачења српске војске преко Албаније
Војвода Живојин Мишић је био против повлачења српске војске преко Албаније 1915. године.
Наиме, он је изнео своје неслагање о повлачењу Пашићу и престолонаследнику Александру које они нису прихватили.
Мишић је предлагао две варијанте војних операција. Прва: „Ослањајући се на погодне положаје, пружити одлучујући отпор непријатељу“ и друга: „Прећи на нови начин ратовања, односно на основу стања трупа и ситуације на земљишту, мишљења сам да пређемо на герилски начин ратовања и напустимо досадашњи распоред трупа.”
У четири наврата је покушао да оствари своју замисао.
„Боримо се за отаџбину без гаранције!? Гаранција су ови мученици који бране куће. Политички је, војнички и национални разлог да бранимо сваку стопу, а ми се повлачимо од Саве и Дунава без битке! Ове планине се испречиле као да би саме хтеле рећи: ‘Доста! Станите!’ Зашто да се не окушамо? Не тражимо победу него да станемо, а тад ће и непријатељ стати. Дајмо доказа да смо искрвављени до срца кад сахрањујемо отаџбину. Најзад, нека ова борба буде последњи плотун јунаку кога у гроб полажемо!”
Уз Мишића је, у почетку, стао само војвода Степа Степановић, убеђујући остале команданте, на познатој седници Већа команданата у Пећи 17. новембра 1915. године, да је боље да се сви они, пре него што униште оружје, и пре него што својим рукама задаве Србију, подаве у Јадранском мору.
Идеје војводе Мишића нису прихваћене. Остала је дилема да ли је политика поразила стратегију из разлога што је више водила рачуна о томе шта ће рећи савезници него учинити непријатељ или су у питању други интереси које српска војна мисао није протумачила, јер је практично била умртвљена последњих 50 година.
У историји ратова, до сада, још нигде није забележено да је војска једне земље напустила сопствену територију да би се након три године, опорављајући се и дооружавајући се у туђој држави, победоносно вратила у своју.
Извор: Фејсбук страница Историја Срба
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ih, junače! … „Rabri Ostrogot „!??
Puno znanja! Petljavina …
Zna ono što niko ne zna.
Svo mu je znanje u mržnju na sebe i braću.
Pomenuše ga juče na Skupštini. Vele, nema te države, nema tijeh para za terapiju!
Za sve “ rabre “ montenegrine i duklješe.
Nema!
Pa mi naj…..
Deset bi nam Dobrota bilo malo!
Sto bi no rekli: Da se nelazemo!Srbi su nas dvostruko zagrebali 1915-1918 godine. Prvo sto su Kralja nasocili dada vodhjenje nase vojske Srbima. Pa da se biju do potonjeg Crnogorca. no nije to najveca chakija koju nam zabise u ledja. Veci I najveci je poraz bijo to sto posto se borishe do zadnjeg Crnogorca, onda pobjegise Njemcima I Austrijancima i put podnoge u casnu odstupnicu. Ostavishe nas na chedilu bez vojske, bez idhje icega. Racunali smo da ce se “ rabri Srbi” borit ka I mi sto smo se borili, pa da se zajedno odbranimo. Avaj, nebi tako. Ama otada ni pamet u kefalo ucerase, I od tada smo veci prijatelji. No neka, proslo je sve to I protutnjalo. Iskustva I nauci ostaju. Sto nas neubi, odista nas napravi jacijem, I na Srbske Generale cemos se mozda pozivati u Trecemu Milenijumu. A do tada nek se nezaboravi kao su nas zhedne preko vode preveli. Fala I’m dhje cuju I dhje necuju! Skola se placa…odista.
dvostruko zagrebali??? nasocili ?? dada vodhjenje??? Који је ово језик мајко мила?
… Ni ja brate, srpska vojska odista nije bila spremna za rovovski rat velikih formacija. A da je bila, bila je vična gerilskom, komitskom načinu ratovanja … Zasjeda, udri i bježi! Napadaj neprijatelja koji je u kretanju, ne daj mu da razvije borbeni poredak! Stalno ga zabadaj, ne daj mu mira ni svrtka! … Sve je to znao Mišić, i ne samo on!
Inače, povlačenje vojske je po definiciji gubitak. Nemogućnost snabdevanja hranom grđe ošteti vojsku nego da je primila borbu. Još i civili. Čista pogibija!
Mi , istina, sada možemo samo da spekulišemo šta bi bilo da je bilo.
Ali onoliki gubitak što vojnika, što civila , veličanstvenu i pobjedu Srba u završnici rata čini Pirovom!
Još i ona nakaza, monstr država SHS!???
I danas plaćamo cijenu. Napola toj državi, napola onoj komunističkoj, koju još uvijek sahranili nijesmo … Živog onog mrtvaca!
Ako i nijesam u pravu, teško da će neko drugo mišljenje biti bolje, racionalnije i sa jačom argumentacijom.
… Slažem se, naravno : Dovoljni su nam i neki Srbi među nama! … Kojih je sve više i više.
Čuveni vojvoda Živojin Mišić , crnogorski narod ga se śeća po naređenju koje je dao srpskim okupacionim trupama u Crnoj Gori :
„Nastavite najenergičnije i svim sredstvima da se na teritoriji koju je naša vojska okupirala uguši svaka agitacija, pa ma od koga ona dolazila. Za to vam stoje na raspolaganju sva sredstva koja možete raspolagati bez ikakvog prezanja“.
Jasno i glasno !!
Jbt citat bez konteksta, bezmozgoviću!
… Kako to među ozbiljnim ljudima ništa ne znači.
Svaku neučenu, svejedno i učenu, budalu krasi po jedan citat u kojem im stoji svo znanje!
Eto, i ovo govori zašto ti nijesam presadio glavu i zašto te Đikan nije primio u Crnogorce!
Maśa, mašala …
… Naravno da je bio protiv, genijalni Mišić!
A mi i danas slavimo neviđeni egzodus vojske i naroda, po svemu nerazuman.
Ni danas nemamo kritički odnos prema toj krvničkoj i samoubilačkoj strategiji povlačenja iz zemlje koja je sva neprohodni klanac!? … Skupo, najskuplje smo to platili!
Nikada se oporavili nijesmo, ne samo biološki!
Pa nam to malo bilo, nego pravili još i zajedničku državu sa bečkim konjušarima i odbeglim Srbima koji sebe zovu Hrvatima!?? Puštili Srbiju niz livadu!?? … Protiv čega je, takođe, bio vojvoda Mišić, srpski lav!
Nerazumni smo mi Srbi, ne treba nama neprijatelja.
… Dovoljni.
Без намере да полемишем, али треба знати у каквом је стању тада била српска војска након свих битака, колико је било муниције, хране, какво је било стање опреме и наоружања, да ли је имала линије снабдевања….Још овоме треба додати и цивиле који су се повлачили са војском,као и бројно стање непријатеља (аустроугарских,немачких и бугарских трупа). Слажем се са констатацијом (и ја сам је много пута износио неким другим речима, али у суштини је исто): „Неразумни смо ми Срби, не треба нама непријатеља. Довољни..“, и додајем: су нам неки Срби међу нама.
Стеван Јаковљевић је на једном месту у „Српској трилогији“ навео да је било приче, кад се Српска војска након повлачења нашла на Косову, да се све војне снаге прегрупишу и пруже отпор аустроугарским и немачким трупама па, по оној народној, „ком опанци, ком обојци“.