Волга – Љубав која не пролази

Остоја Војиновић

Према старој руској пословици, познавати Русију, значи познавати Волгу. „Матушка“, како је Руси зову од миља, је река која протиче кроз срце ове велике земље. „Мајка Волга“ пролази кроз 11 од 20 највећих градова Русије, и самим тим је популарна за крстарења. Током зиме је у већем делу залеђена, па ју је најбоље походити током лета.

Волга је најдужа река у Европи, а због свог економског, историјског, културног значаја, удруженог са величином самог њеног укупног басена, моћног тока и дужине, убраја се међу „нај“ реке у свету. Ток Волге је историјска колевка читаве руске нације, а и дан данас је главни западни водени пут ове велике земље. Њено име се етимолошки повезује са прасловенским и терминима разних сродних словенских народа за појам „влага“. Стари Грци су је називали Ра.

Река Волга целом својом дужином од 3.534 км тече кроз територију једне државе, Русије и припада затвореном току Каспијског језера. Њен ток заузима две петине европског дела Русије, а на њеним обалама зиви скоро половина становника ове велике државе. Волга је најдужа у Европи, а и најпопуларнија руска река.

Волга извире у Валдајским брдима у виду малог потока на надморској висини од 228 метара, око 350 километара северозападно од Москве и око 320 км југоисточно од Санкт Петербурга. Одатле Волга путује на исток ка Уралу и даље ка Каспијском језеру, у које се улива испод града Астрахана, 28м испод нивоа мора. Код Астрахана се река сужава због многобројних рукаваца и формира делту. Мали део делте захвата и територију Казахстана. Током целе своје дужине има пад од само 156м. Извориште Волге код села Волговерховје је заштићено као парк природе. Ту се налази и споменик реци Волги.

Туристи радо посећују извор Волге и воле да се похвале да су “прескочили” ову моћну реку. Волга је од давнина хранила половину становништва земље, а на њеним обалама никао је велики број градова који се убрајају у бисере Русије.
Волга се простире на око 1.380.000 квадратних километара најнасељенијег дела Русије. У њу се улива преко 200 река, а њен укупан слив чини чак преко 150.000 река и потока, сталних и привремених притока. На тај начин, од малог потока на извору, формира се моћна, водом богата река. Укупна дужина целог таквог басена износи 575.000 км. Најважније притоке Волге су Кама (која је истовремено и највећа), Ока, Ветлога и Сура. Међу научницима постоји мишљење да је Кама старија од Волге неколико милиона година и да је у прошлости Волга била притока Каме.
Поред тога што је најдужа, Волга је и по површини слива највећа река у Европи. Њен слив има око 857.000 квадратних километара. Читав ток реке је подељен на три дела: Горњу Волгу (од извора до ушћа Оке), Средњу Волгу (од ушћа Оке до ушћа Каме) и Доњу Волгу (од ушћа Каме до ушћа у Каспијско језеро).

Као водени пут Волга повезује север и запад Европе са Каспијским језером и са Средњом Азијом. Московски канал, канал Волга-Дон и Волго-Балтички канал формирају пловне водене путеве, којима се Москва повезује са: Белим и Балтичким морем, Каспијским језером, Азовским и Црним морем. Највећу количину воде Волга добија од снежних падавина, око 60%, затим од подземних вода, око 30% и на крају од кишних падавина, око 10%.

Водостај реке је висок у пролеће (од априла до јуна), услед отапања снега и леда има поплава. У току лета и зими је низак или умерен. У јесен, услед честих киша Волга се изливала и плавила је околна подручја, најчешће у октобру. Ово се више односи на неки пређашњи период. Сада је стање знатно побољшано, ток реке је регулисан помоћу вештачких језера и постављањем брана. Такође добар део тока реке мрзне при ниским температурама, обично крајем новембра, почетком децембра. Лед се на реци задржава од 100 до 160 дана. У току лета вода достиже највишу температуру до 25 степени Целзијуса.

Река пролази кроз чак четири различите географске зоне. Она тече кроз густе мочварне шуме до Нижњег Новгорода и Казања, даље кроз шумовите степе до Самаре и Саратова, затим кроз степе до Волгограда и кроз полупустињске пределе пре уливања у Каспијско језеро.

На обалама Волге сконцентрисано је 40% индустријске производње Руске Федерације, а такође и више оо 50% пољопривредне производње. У плодној долини Волге се узгајају велике количине пшенице, развијена је нафтна индустрија. Подручје је богато земним гасом, минералима, сољу и поташом. Од давнина је богата рибом и то различитим врстама, има их чак седамдесетак: деверика, вобла, кечига, шаран, сом, штука. Град Астрахан представља центар кавијарске индустрије. У делти Волге се налази природни резерват, на чијој територији су од 1919.године под заштитом државе јединствене биљке и животиње. Међу њима су: пеликан, лотос, фламинго, јесетра.

Порекло лотоса у делти Волге је непознато. Постоји веровање да су се цветови лотоса појавили у Астрахану захваљујући будистичким монасима; по другој теорији су птице донеле семе ових цветова на Волгу. Лотос се сматра светим цветом Истока, јер му будисти придају посебан значај због његове божанске лепоте и лековитих својстава. Овај оријентални цвет на Волги расте директно у води; цвета од краја јула до почетка септембра; достиже висину преко 2м. Најбоље време за шетњу кроз долину лотоса у делти Волге је до подне, јер су тада латице овог цвета потпуно отворене.

Ружичасти фламинго је редовна појава на ушћу реке Волге, пролази кроз ову територију, али се ту не гнезди. То је водена птица дугих ногу, флексибилног врата и необичне боје. Да би смањили губитак топлоте, фламингоси стоје на једној нози, држећи другу у перју. Покретни део кљуна им је горњи, за разлику од већине птица. Ружичасту боју перја добијају јер се хране малим црвеним раковима, који имају каротен у себи, па захваљујући овој супстанци и перје фламингоса постаје ружичасто.

Волга је на појединим местима толико широка да је немогуће видети другу обалу. Одликује је спори ток. Становништво користи Волгу у разне сврхе, а главна улога јој је економска. Служи за транспорт индустријских материјала и прехрамбених производа. Волга је и главни извор воде за градско и сеоско становништво, као и омиљено место за активности на отвореном, туризам и риболов, због прилично чисте воде и шаренолике природе која окружује њене обале.

На самој реци и у њеном сливу се налазе сви велики градови западне Русије, међу којима и четири милионска града: Нижњи Новгород, на ушћу Оке у Волгу, са око 1.260.000 становника, Казањ, на ушћу Казанке у Волгу, са око 1.240.000 становника, затим Самара, на ушћу Самаре у Волгу, са око 1.163.000 становника, Волгоград на самој Волги, са око 1.016.000 становника.

Ништа мање од ових милионских нису битни и значајни и мањи градови: Саратов, Астрахан, Јарослављ, Уљановск, Твер, Тољати, Кинешма, Харабли… Осим градских центара,дуж реке се налазе и остала многобројна насељена места. До њих воде ауто-путеви и пруге, тако да је једноставно и лако стићи до моћне реке Волге. На обалама ове велике реке налази се више од 1.400 пристаништа и индустријских лука, док преко Волге пролазе чак 52 моста.

Волга или “матушка Волга” са значењем: мајчица, мајка, представља и један од омиљених симбола Русије. О њој су вековима писали стихове безимени и славни песници, дивећи јој се, величајући је и славећи њену моћ. Овековечена је и на платнима многих светских сликара.Мало је простора да би се набројала сва руска уметничка дела у којима се помиње ова река. Међу најпознатијима су свакако „Бурлаци са Волге“ или драме Островског и Горког, писаца који су одрасли на обалама Волге, као и на десетине песама и филмова.

И до данашњих дана, није престала да инспирише уметнике. Јер, Волга је љубав која не пролази.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: