Волим те, Чувар, за вјерност твоју, мој оков и спас – и коб наше породице, што је изнад нас
Александар Александрович Блок
Анђео чувар
Волим те, Чувар, невидљиви мој
Што си увек са мном на земљи тој.
Зато што ми сјајна ти невеста би,
И што ми одузе тајну снова сви’.
Зато што наса веза и тајни и ноћ,
И што си ми сестра, невеста и моћ.
Зато што дуг живот имаћемо ми,
О, чак – муж и жена што смо ја и ти!
И за верност твоју, мој оков и спас.
И коб наше породице, што је изнад нас.
Зато што не волиш то што волим ја.
О бедним што бринем и што ме је стра’.
Што се не слажемо у животу свом.
Што хоћу, ал’ не смем убит руком том –
Да одмаздим млакој, мрачној хуљи тој,
Што је понижавао мене и род мој!
Што стрпа слободне у ’апсане тма,
Што мом огњу није верово да сја.
Што ми новцем хтеде купит живот вас,
Па да му будем веран као пас…
Зато што сам слаб и што је већ ту гроб,
И што ми је сваки предак био роб.
Што душу ми смрви та нежност уз плач,
Што никад да дигне ова рука мач…
Ал’ волим те и за… слабост моју сву,
И за твоју снагу и судбу ти злу.
Што је челик слио и огњева сто –
Никад нико неће раставити то!
С тобом сам гледао зору и њен сјај –
С тобом сад и амбис гледам црни тај.
И двојну заповест судбина нам сли:
Слободне смо душе! Робови смо зли!
Мируј! Одважи се. Стани. Иди ти.
Огањ или тама – шта л’ пред нама бди?
Ко виче? Ко плаче? Куд ли ће наш лет?
Зај’дно, увек зај’дно, гремо ми кроз свет!
Да л’ ћемо васкрснут? Пропаст? Ил’ умрет?
*
Александар Блок
Прочитајте још:
Кад мину зоре, кад умру кише и видиш нас нема више, реци им да смо се к’о људи сложили
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
