Вратио Француској одликовање због НАТО бомбардовања: Од данас више нисам витез!

Пише: Димитрије Буквић

Било је то одликовање које ме је два пута обрадовало – једном кад сам га добио и други пут кад сам га вратио. Овим речима, проф. др Светомир Стожинић се присећа догађаја из 1999, када се у јеку НАТО агресије на СРЈ, у знак протеста, одрекао француског Ордена витеза за националне заслуге. Високо признање, које му је 1977. уручио тадашњи председник Француске Валери Жискар д’Естен, овај кардиолог, професор и члан више академија медицинских наука у Србији и иностранству, вратио је због француског учешћа у бомбардовању наше државе.

И данас сматра да је НАТО агресија била сурова и неправедна. Зато се две деценије касније обратио нашој редакцији с намером да, како каже, његов омиљени лист, чији је стални читалац, подсети на његов чин због којег се никад није покајао.

„Од оца Петра, који је погинуо као припадник Народноослободилачког покрета, наследио сам патриотско опредељење. Веома ме је погодило кад сам видео да су у саставу агресорске НАТО армаде и авиони Француске. Ту земљу сам одувек волео због њених историјских и националних вредности и заслуга за развој цивилизације на темељима слободе и демократије. У оба светска рата били смо пријатељи, подигли смо и споменик захвалности Французима, али то што је Француска учествовала у бомбардовању за мене је било велико разочарање”, каже Стожинић.

Те 1999. наш саговорник је био редовни професор београдског Медицинског факултета и управник Клинике за интерну медицину Клиничко-болничког центра „Бежанијска коса”. Чврсто решен да врати одликовање, однео га је у наше Министарство иностраних послова, заједно с пратећом дипломом, али и писмом које је упутио тадашњем француском председнику Жаку Шираку.

„Замолио сам људе у министарству да преведу писмо на француски, што су они и учинили и предали га амбасадору Швајцарске, који је у то време у Београду заступао све западне земље. У повратку кући, рекао сам супрузи Радмили: ’Жено, од данас више нисам витез.’ А она је рекла: ’Ти си за мене увек витез, и то што си урадио је витешки чин’”, објашњава Стожинић.

И данас би, додаје, учинио исто.

„Мени су неки други, бољи Французи доделили орден, али био сам револтиран тиме што је погажено вишевековно пријатељство. Наравно, постоје и данас примери дивних Француза, као што је академик Жорж Мате, истакнути онколог који је помогао да се развије онколошка служба и формира онколошки центар у КБЦ ’Бежанијска коса’. И, наравно, ту је и најновији, светли пример младог хуманитарца Арноа Гујона, који много помаже српски народ на Космету”, истиче Стожинић.
Све­то­мир Сто­жи­нић

Наш саговорник је, иначе, добитник бројних домаћих и међународних признања за допринос медицини, а француски орден примио је пре више од четири деценије у Палати федерације у Београду, приликом посете Д’Естена тадашњој СФРЈ. Свечаност је уприличена на свечаној вечери код Тита. Наш саговорник одаје занимљив детаљ с доделе одликовања.

„Том приликом, председник Д’Естен се обратио нашој и светској јавности с уверавањем о љубави и пријатељству француског народа према српском народу, додајући да оно датира још од 1389. године, када су Срби у неравноправном односу на Косову једини бранили Европу и хришћанство од најезде Отоманске империје и ислама. Подсетио је да су тада зазвонила звона Богородичине цркве у Паризу, верујући да су Срби однели победу у Косовској бици. Додао је да од тада срца Француза увек бију за Србе и Србију”, наводи Стожинић.

Писмо Жаку Шираку

У писму које је 1999, приликом враћања ордена, упутио Жаку Шираку, проф. др Светомир Стожинић позвао је све људе добре воље у Француској и свету да помогну да се „сулуда агресија и страдање народа што пре обустави”.

„Неоспорна је љубав коју су кроз историју према Србима дуго гајили преци великог и историјског француског народа. Данас, међутим, потомци тих славних предака, вођени руководством земље које не поштује ни божју ни људску правду, силом намећу ’нови светски поредак’ и утерују ’томахавк демократију’”, навео је Стожинић у писму Шираку, у којем се уједно извинио „оним часним Французима који желе да овај неправедни рат ставе ван закона, то јест да га баце на сметлиште историје”.

Извор: Политика

Прочитајте још:

Писмо из Острога: Душа и судбина

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: