Вратио вјерном народу наду! У књизи “Ђедо” прилози епископа, књижевника, умјетника, новинара…
1 min read
Фото: Новости
Митрополита Амфилохија Бог је позвао на небо, где ће моћи више да учини за свој народ и своју цркву него да је остао на земљи, где је учинио све због чега се родио. Препорођена Црна Гора почиње од А. Зато смрт никоме није лакше пала него њему.
Овако о недавно упокојеном митрополиту црногорско-приморском пише академик Матија Бећковић. Запис песника и вишедеценијског нераздвојног владичиног пријатеља међу корицама је књиге о Амфилохију, коју је под симболичним именом “Ђедо” објавила издавачка кућа “Вукотић медија”.
Јединствени бревијар посвећен животу и делу црногорског митрополита састављен је од прилога 24 аутора – епископа, књижевника, уметника, новинара… Његових сарадника, сабораца и пријатеља. Многобројни ствараоци одговорили су на питање из поднаслова књиге: Шта нам је значио митрополит Амфилохије?
– Увјерени смо да ће његова праведничка смрт, упокојење и сједињење са Христом, сабрати, сјединити и измирити све нас, као што је и Свети Петар Цетињски завештао да после његове смрти Црном Гором завлада мир – каже владика будимљанско- никшићки Јоаникије.
Редитељ Емир Кустурица наглашава:
– Вратио је наду народу укљештеном између светова и недела сународника.
Међу ауторима који су се осврнули на Амфилохијево дело су и Војислав Коштуница, Мило Ломпар, Петар Божовић, епископи Григорије и Јован, Јован Делић, Иван Негришорац, Миро Вуксановић…
Ова књига није биографија, ни споменица нити јеванђеље. А опет је све то помало. Ово је наш заједнички дуг морачком јасновидцу, наш опроштај од народног вође и народног пастира – каже издавач књиге “Ђедо” Манојло Мањо Вукотић.
Извор: Новости – Митрополија
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
@RAM
Хвала Вам на подршци, иако мислим да је мало претјерано. То био тренутак инспирације. Ријечи су саме дошле.
Ипак, драго ми је што се људима свиђа. То ће ми бити мотив да наставим писати. С друге стране, увијек требам имати на уму да ово није ни кап у мору. Непоменик вреба. Довољно је да се макар и мало погордимо… Па да нас, с треском, спусти на земљу.
Кад су те убили и кад си умро
Римски је војник цвет убр’о
Помирисао крв невиног и вечног
СИНА од ЈЕДИНОГ- ЈЕДНОГ.
Војнику је од светллости мозак прснуо
Којом СИ обасјао времена тмину
Занемели су неверни кад си васкрснуо
Као што СИ СЕ и родио ваистину
Без те истине све је лаж само
Све што видимо и мислимо да знамо
У теби се јуче и сутра сударише
ТИ си помирио вечност и време
Зато ти несрећници оно урадише
Од чега смртни претрну а уста занеме
Неверни је Тома верник постао
На вечности суду
БЕЗВАСКРС стиже Јуду
Морао је и Савле да постане Павле
Кад си ТИ на трен отишо одавле
Чекали смо еоне, чекали смо довека
Тебе међу нама
БОГОЧОВЕКА
Чекањем кроз муке
Човек је очврснуо
Склопивши руке
БОГ је васкрснуо
Izvanredno, svaka čast Momčilo! Tri strofe, a može u sve čitanke i antologije!
Vjecna Slava Nasem Mitropolitu Amfilohiju.
Vaskrsla je Istorijska Njegoseva Crna Gora.
Оде Ђед
Оде Ђед
Раб Божији
У вјечност
Још одјекује
Грмљавина
Гласа Му
Оде Ђед
Иргат
Светац
Са засуканим рукавима
Са крстом
Умјесто лопате
Оде Ђед
Да копа
Темеље
За Цркву
На Небу
За нас
Момчило