Врази сужну домовину тлаче, ‘оћу боме одријешит’ јој узе, отрти јој тешке биједе сузе

Ти свиленоруно иди стадо, као пре те немам више радо, немам гласе танке вруле јасне, клепетуше немам радо гласне. Нити врела лако жуборење, ни цветића миљано цватење, нити оћу с вуком бити боје — ово, брате млађи, нек је твоје.