Време је да напустимо прошлост и садашњост коју нам намећу, Часлав Копривица у „Српском св(иј)ету

„Ми смо деведесетих година били присиљавани да прихватимо мњење запада помоћу бомби, а после државног удара 5. октобра 2000. године, на то нас присиљавају и наши властодршци. Хомосексуалци, као запад, представљају једну магистралу повлачења октроисаних потеза и то је нешто за шта постоји начин да се избави од тог перманентног притиска,а то је да човек каже доста и да прекине да слуша. Ми смо навикли људе који су бацали бомбе на нас; који су нас убијали и који се никада нама због тога нису извинили; него очекују да се ми њиа извинимо због браће Битићи, Сребренице… Ни једно наше дете није било предмет њиховог извињавања. Мјера цивилизованости је наше безусловно саглашавање са њиховим диктатом; а ако пристанете на нешто тако, пристали сте да немате своје мишљење, да немате савест.

Присиљени сте да климате главом , чак и против своје воље. Вас тиме дехуманизују и своде вас на ниво објекта.“, у „Српском св(иј)ету“ је говорио Часлав Копривица, професор факултета политичких наука Универзитета у Београду о теми наметања прошлости, као и садашњости српском народу у Србији, али и ван граница Србије.
„Покушавају да вире кроз кључаоницу. За запад је светиња индивидуализам; у чему сигурно и претерују.

Наиме, они праве инверзију онога што се дешава у приватном простору између двоје особе истог пола, покушавајући да од тога направе политичко питање. У колико те ствари, које су крајње неополитичке, ви политизујете, правите преседан и није могуће предвидети шта ће све, од онога што је до сада у људској историји било сматрано нечим приватним, бити сматрано нечим политичким. Нечим што подлеже диктату тзв. политичке коректности, ви правите нови облик тоталитаризма. Ми имамо право да слободно мислимо (запета), ако је то у складу са диктатом политичке коректности.“, истакао је Копривица на тему закона о истополним заједницама. Он додаје да припадници ЛГБТ популације могу флуидно да буду дискриминисани у Србији, док се са олујом и Сребреницом лако и једноставно можемо играти и никада нећемо бити осуђени.

„Не подржавам никакав вид дискриминације на основу онога што јесте, сем ако он није терориста или зликовац… Поента дискриминације је суштински дискриминација! Ако некоме узимате, односно дајете вишак права, не може тај неко да добије више у колико од неког није узето. Покушај укидања слободе говора, немог посматрања, запушених уста, угрожавамо темеље европске цивилизације. Имате избор: или ћете радити по својој савести, или ћете ћутати и поштовати.“, закључује професор уз то да се тим поступком пристаје на облик тоталитаризма, као и то да је појединцима могућа слобода говора, али не и слобода савести.

„Ускраћивање слободе мишљења је корак диктатуре. Некада је брак био тумачен тако и тако, али смо новим сазнањима сазнали да то није тачно.“, рекао је саркастично Копривица, као и то да сви ми који сматрамо да је брак заједница између мужа и жене, грешимо. Самим тим, ако посматрамо и супротну страну, ЛГБТ популацију, по њиховим закључцима, ми их тако дискриминишемо. „Нема нико ништа против да они живе скупа, али то није брак. Ако уђете у ту игру која не обавезује природан однос, ту постаје све дозвољено и краја нема. Бити родитељ нема веће части и већег задатка, а тренутно, највећи стандарди запада јесу растурање породице“, потврђује он на тему наводне дискриминације хомогених заједница.

О тренутној ситуацији и положају Срба на Косову и Метохији, професор Копривица је имао широк спектар аргумената који су указивали на један исти став. „Није поента у Косову, као што није била поента у убиству Франца Фердинанда, него је неко решио да нас макне, да би могао да ради шта му је воља. Ми смо одбранили принцип са 2500 жртав, принцип резолуције 1244, а то је да је Косово и Метохија саставни део Републике Србије. Запад покушава да уништи наше институције, за које су схватили да су најјаче. А ако имате суверени патриотизам, воља ће увек моћи да се брани.“, свој коментар је дао, показујћи своје чврсто мишљење и храброст када говори о овој светој земљи.

Коментар на изјаве председника САНУ-а, др Владимира Костића, је био сасвим јасан и гласан од стране Часлава Копривице, „Може бити врхунски стручњак у својој области, али то није тема. Како можете да представљате САНУ, а да заступате један антинационални став?!“. Копривица је такође направио паралелу питањем „Зашто се напада Костић, а наш председник од 2017. године заступа тај став?! Посао није завршен док се потпис не стави на документ да је Косово и Метохија трајно одрекнута“.

Своје мишљење у нашој емисији је изнео и о теми власти и ситуације у Црној Гори, обзиром да је Часлав ипак Копривица, пореклом из Бањана, „Није Црна Гора спонтано заборављена, већ присилно. Тадић је потпомагао Ђукановића по жељи запада. Ђукановић је током своје тридесетогодишње власти радио са Србима у Црној Гори шта је хтео. Да се Србија више мешала од 2006. године у односе унутрашње политике Црне Горе, Срби у Црној Гори би имали бољи положај. Доношењем срамног закона о слободи вјероисповјести народ је истински васкрсао и рекао не диктатору, предвођен својим светима. Србија има право да се стара над Србима како у Републици Српској, исто тако и у Црној Гори. Не постоје аутентични интереси Црне Горе који су супротни аутентичним интересима Србије“. Часлав је за ову прилику, тренутну ситуацију у Црној Гори и њену претходну сарадњу са Србијом поредио са аутопилотским алгоритмом, који не сме да се настави.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: