Време подвига
1 min readПише: Мишо Вујовић
Горео је Хиландаар, на згаришту је остао сребрени рукохват игуманског жезла. Поклон од председника Србије Милана Милутиновића. Све што су Бугари зидали и комунисти обнављали, огањ је прогутао.
Стари игуман Мојсије, данас почивши, налазио се, болестан на метоху ван Свете Горе. Од тог пожара се до судњег дана није опоравио.
Митрополит Амфилохије, док смо сагледавали последице пожара, испричао је анегдоту о сопственом гневу према тадашњем проигуману Мојсеју због свечаног дочека амбасадора СФРЈ у Грчкој, Светозара Вукмановића Темпа, приликом посете Хиландару. Био је млад јеромонах на докторским студијама у Атини.
“‘Како сте могли да звоните том безбожнику? Зар звонима да дочекате човека који се није потрудио да спаси рођеног брата, угледног свештеника – професора Богословије на Цетињу, Луку Вукмановића? Одали сте му почаст као крунисаној глави!’ Био сам бесан”, испричао је тада митрополит Амфилохије.
“Отац Мојсеј ме је ћутећи посматрао својим благим очима. ‘Оче Амфилохије, ми нисмо звонили да му одамо почаст већ да у његовој умртвљеној души пробудимо успавано зрно љубави према коренима’, рекао је смерни Христов војник, преподобни отац Мојсеј,” присећао се, тог марта 2004. године, архипастир црногорски који је успео да пробуди успавани дух исконске Црне Горе, обамрле од полувековног комунистичког терора.
Вођен управо том логиком, под утиском реаговања на колумну “Има ли нас иђе него у литијама”, исписујем ове редове, у уверењу да ће ова анегдота раздрмати усплахирену гордост и увоштену сујету људи од којих није зависила победа, али и те како зависи њен опстанак. Не само опстанак победе већ опстанак слободне Црне Горе.
Данима разговарам са пријатељима упућеним у збивања међу коалиционим партнерима и стичем утисак да су фотеље битније и од слободе и опстанка народа који је масовно изашао на литије и последње, референдумске, изборе.
“Време је за подвиге. И литије су подвиг и избори су подвиг, али неопходан је још низ подвига. Ово је тек друга линија препрека које им поставља Мило. Браниће сваки степеник који води ка њему. На сваком степенику су неопходни подвизи. Без Цркве и Светог Василија то нико не може издржати. Биће теже него у време Светог Петра Цетињског”, каже ми мој мудри брат Бане, забринут, као и ја, за све оно што се испод жита ваља у мом завичају.
Сложићу се са мишљењема да црква не треба да формира владу, али ћу им, истовремено поставити питање: који је то ауторитет, данас, са више утицаја у Црној Гори од СПЦ? Да ли можда спорна улога српске цркве у овој историјској победи?
Наравно, мислим пре свега на Митрополију Црногорско- приморску и Епархију Будимљанско – никшићку. Улога митрополита Амфилохија је немерљива – колосална, а храброст и мудрост ништа мање достојног епископа Јоаникија донели су му титулу најомиљенијег српског владике.
Дакле, црква се, дубоко сам уверен, неће бавити персоналним решењима, али њено историјско искуство у деликатним временима, што је и сада показала, је више него корисно. Нећу се сложити ни са малициозним опаскама на рачун трезвеног трибуна у мантији, оца Гојка Перовића, да скине мантију и кандидује се на изборима.
Тако су, данас, без покрића, разгоропађени политичари из победничке коалиције, маниром Господара, неуравнотежени менталним дизбалансом у малиганској куражи, кренули да насрћу на цркву, несвесни да су, баш ту, много јачи од њих посрнули.
По свему судећи, букнула је глад за влашћу, борба за црну лимузину, затамљених стакала, шофера, секретарицу, бизнис платну картицу и, како то формацијски припада по новим правилима службе – атрактивну старлету.
Сетите се, браћо Црногорци, зебње владике Рада и његове поруке Црногорцима: “Ко брата неће за брата, туђина ће за господара”. Нећу да тврдим да и сада туђи интереси покушавају да задрже континуитет управљања Црном Гором, али мудрост је остати и опстати и сачувати своју цркву, свој језик, културу и обичаје.
Највећа тековина ових промена је скидање колективне хипотеке страха. Страх није доминанта само тоталитарних режима. Страх је средство за управљање масама у демократским друштвима. Страх је најачи механизам за одстрел непослушних народа и држава, страх је алиби за отимање туђих добара, страх је живот под маскама и социјална дестанца као форма отуђења народа. У Црној Гори је разбијен страх али мрак који се продужава борбом за власт је само покушај да се манипулација страхом претвори у хронично стање колективитета.
Ако сте господо сердари некоме уступили примат и вођство дајте му и мандат са којим ће уздићи себе и вас. Све остало су аутоголови.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Страхоубиство
Изврших страхоубиство
Данас убих страх
С предумишљајем
И на мах
Исциједих из себе
Нешто ко гној
Да се не гребем
Да будем свој
Логику убих
Срце нек води
Живот пољубих
На путу ка слободи
Момчило
Ogradite se od ona 3 klovna.
jedine iskrene borce nazivas klovnovima zato i nece biti tkz eksperata
,,Ако сте господо сердари некоме уступили примат и вођство дајте му и мандат са којим ће уздићи себе и вас. Све остало су аутоголови“…eto tako!
Црква нас је одржала,њојзи хвала и сад побједу дала! Слава Богу!
Ovo su veličine i gromade, Amfilohije i Joanikije.
Dede ti Oče Gojko zucni malo što ti NKT zločinci čine od naroda
Tako je Nikola. Dosta je vise i onih kojima je zanimanje pripadnost ovoj ili onoj naciji.
Sta su gradjani od toga imali?
Rodoljublje i patriotizam ako su istinski se ne naplacuje.
Ако сте господо сердари некоме уступили примат и вођство дајте му и мандат са којим ће уздићи себе и вас. Све остало су аутоголови.
Они то не знају ?али нијесу крив само су итекако лицемјери то им се треба отоврено рећи,нико од њих се није борио за демократију или Србе то је лаж иста онолика колико су они истински патриоти, овдје је само свој интерес у питање.
Али зхавњујући Здравку Кривокапићу и Дритану Абазовићу ова ће се Влада формирати каква ће бити следећа зависи од на свију и нарвно од Здравка Кривокапићада да од својег тима напрви нову странку по мјери овог народа,Превише је народу било ове власти али и поред тога с ким год сам разговрао од избора до данас савако је увјерен да је само због Закона о вјерама и једино тога и снагом духа Цркве Митрополије и Еписопије и челника свих од реда у њима а нјавше наравно Митрополита и Владике ова биваша власт скинута,није то тајна народ то зна а доћи ће и други надамо се демократски избори,па ћемо се мјерити,и Дф и сви редом ,није се мастило ослушило на колаициони уговор а они пљунуше на Цркву а нијесу на Цркву негао на себе саме,све је то Бог допустио да народ види које зашто заслужан!
Човек је изопачен грехом. У њему је непрекидна борба помисли и страсти. Његова свијест је као површина мора које никада није мирно. У његовој души су расцјеп и супротстављање између разума, воље и осећања. Они ријетко кад дејствују синхроно и тада се њихово ефемерно јединство одмах распада као кула од пијеска. После грехопада човек не може својом снагом да надвлада расцеп и распад душевних способности и својстава. Он не може да побиједи три дива: гордост душе, похоту тела и незнање свога ума.
Иако се нико није надо ово је било за очекивати представа коју су нам уприличеле валсти Србије и Црне Горе у ових задњих 5 година су плод таквог понашања ,само се говрило о неком атентату а све договрено у Београду ,да би наше вође када им је поснетавало инспирација ишле кдо“ Вожда“ на свајетовање као некада у Столицама.Зхављујући умности Митрополита и људима около њега та је игра прочитана одмах на почетку ЛИТИЈА јер је тада било покушаја једнако као Милошевић код распада Југославије ствар интернациинализовати,одречна порука Митрополије и говр Гојка Перовића је све разобличило и ту је отпочео тајни и мали рат Вучића Ђукановића и ДФ против Литија ,показало се то код састанка у Острогу и непристајања на договр за коалицију коју су кочили зна се ко.Сада је то само искочило на површини да се вид ,а види се заиста и нека се вид доста је било лажни СРБА и лажних вјерника!
Сјајно, немам шта да додам.
cim srbi treba da dodju na vlast odmah stupaju na scenu raznorazni filozofi i sveznalice a sve tako jednostavno
У срж !!!
Одличан текст!! Браво!
Svaka riječ u ovom tekstu je kao od Boga! Evo, Lideri DF pokazuju svoje pravo lice: Milo je pošao ali ostavio je sjeme koje je sada „BUKNULO“!