(ВРЕМЕПЛОВ) Рођен војвода Живојин Мишић, умро деспот Стефан Лазаревић, догодила се „Крвава литија“ у Београду…

На данашњи дан, 19. јула 1855. године, у Струганику код Мионице, рођен је један од највећих војсковођа Првог свјетског рата, војвода Живојин Мишић.

Остаће упамћен као учесник свих ратова које је водила Србија од 1876. до 1918. године. У српско-турским ратовима (1876. до 1878) успјешно је командовао батаљоном, затим одредом, истакавши се изузетном храброшћу.

Батаљоном је командовао и у српско-турском рату 1885, а 1904. је пензионисан због сумње да је непријатељски расположен према официрима-завјереницима који су 1903. године у „мајском преврату“ убили краља Александра Обреновића.

У Првом балканском рату показао се као сјајан стратег и један је од најзаслужнијих за побједу над Турцима 1912. године у Кумановској бици. На сопствену молбу, у Првом свјетском рату, 15. новембра 1914. године, током Колубарске битке, постављен је за команданта Прве армије која се налазила у веома тешкој ситуацији.

Повративши јој пољуљани морал, изузетним тактичким потезима успио је да да запосједне Сувоборски гребен, а потом енергичним дејствима и да потпуно разбије аустроугарске трупе.

Колубарска битка, у којој је српска војска до ногу потукла аустроугарске агресорске трупе, јединствен је пример у историји ратова да се армија којој је предвиђан брзи слом за кратко време реорганизује, пређе у контраофанзиву и непријатељу нанесе уништавајући пораз, због чега се и сада изучава на војним академијама широм света.

За бриљантну стратегију којом је тада надмудрио аустроугарску команду унапријеђен је у чин војводе.

Један од најзначајнијих личности средњовјековне Србије, деспот Стефан Лазаревић, преминуо је у селу Марковац крај Младеновца, 19. јула 1427. године. Након смрти његовог оца, кнеза Лазара Хребељановића, Стефан уз помоћ своје мајке Милице, ступа на престо, иако дванаестогодишњак.

Међутим, десетак година касније, као османски вазал, млади Стефан је предводио српске помоћне одреде у биткама на Ровинама, код Никопоља и Ангоре. После битке код Ангоре је од Византинаца у Цариграду добио звање деспота (1402), а крајем 1403. или почетком 1404. године, ступио је у вазалне односе и са угарским краљем Жигмундом од кога је добио Мачву, Београд (у који 1405. године смјестио своју престоницу), Голубац и друге посједе, а касније (1411) и Сребреницу. После смрти свог сестрића Балше ИИИ Балшића, деспот Стефан постаје и владар Зете, ратујући против Млечана због приморских градова.

Остаће упамћен и као велики покровитељ и заљубљеник у умјетност и књижевност. За његово вријеме увелико ради преписивачки центар у манастиру Манасији – тзв. Ресавска преписивачка школа, док стиже и да напише „Слово љубве“

„Крвава литија“ је назив за нереде који су се догодили у Београду, на данашњи дан, 19. јула 1937. године.

У вријеме такозване конкордатске кризе 1937. године када је Краљевина Југославија потписивала споразум са Ватиканом, Српска православна црква прво је организовала литију против Конкордата (тзв. „крваву литију“), а потом је Свети архијерејски синод једногласно из цркве искључио све министре и посланике православне вјере који су за тај споразум гласали.

Интервенција полиције, чији је министар био Словенац Антон Корошец, иначе римокатолички богослов, била је брутална. Један хроничар биљежи: „Преко Улице краља Петра, на горњем углу зграде Народне банке, била је постројена жандармерија у више редова. Жандарми су већ агресивнији и дочекују литију грубим псовкама и закрвављених очију, избезумљена лица туку свештенство у црквеним одеждама и народ, псујући поповску и српску мајку. По нагласку могло се приметити да су жандарми Хрвати и Словенци…“.

Девентанеести дан мјесеца јула остаће упамћен и по рођењу француског сликара Едгара Деге (1834); украјинског боксерског шампиона Виталија Кличка (1971); али и по смрти италијанског писца Франческа Петрарке (1374); легендарног мајора Драгутина Гавриловића (1945). 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: