(ВРЕМЕПЛОВ) Убијени Дража Михаиловић и цар Николај II Романов, рођена Ангела Меркел…

На данашњи дан, 17. јула 1946. године, комунисти су убили српског ђенерала и вођу првог покрета отпора на територији поробљене Европе, Драгољуба Дражу Михаиловића.

Михаиловић је рођен 26. априла 1893. године, у Ивањици. Као седмогодишњи дјечак, остао је без оба родитеља, који су преминули од туберколозе. Стога, троје дјеце Михаила и Смиљане Михаиловић: Драгољуба, Милицу и Јелицу; одвео је њихов стриц Владимир Михаиловић код себе у Београд, гдје је и Милицу убрзо покосила туберколоза. За разлику од Јелице која је завршила архитектуру, Драгољуб се одлучио за војничку каријеру (тројица од његова четири стрица били су официри). У Балканским ратовима је учествовао као питомац Војне академије у Београду. Из ратова је изашао као потпоручник и носилац Сребрне медаље за храброст. Због храброг држања у биткама на Колубари и Церу, током Првог свјетског рата, добио је Златну медаљу за храброст. Иако тешко рањен на Солунском фронту, одбио је понуђену „службу у позадини“ и након опоравка вратио се у своју јединицу. На Солунском фронту унапријеђен је у чин поручника, а одликован је и „Орденом белог орла са мачевима 4. реда“.

Током међуратног периода, због потребе службе, промијенио је велики број градова и официрских постављења. Као један од најперспективнијих официра Војске Краљевине Југославије, службовао је и усавршавао се у Скопљу, Београду, Сарајеву, Паризу, Софији, Прагу. У том периоду се оженио и добио три сина и кћерку.

Други свјетски рат га је сачекао у чину пуковника, као начелника Оперативног одјељења Друге армије Југословенске војске. Након деветодневног ратовања против нацистичке армаде и усташа, и фактичке капитулације Југословенске војске, пуковник Михаиловић одбио је да призна капитулацију и са неколицином својих војника, подофицира и официра, прешао је Дрину и отишао на простор Равне Горе, гдје је организовао први герилски покрет отпора у Другом свјетском рату.

Други свјетски рат представља једну од најистакнутијих епизода у историји човјечанства. Третиран је кроз обиље историографске, али и публицистичке литературе. Још увијек се о њему пише. Драгољуб Михаиловић је заузео једну од најзапаженијих улога током овог рата на простору Југославије, али и шире. Постао је командант Југословенске војске у Отаџбине. Обновио је славну традицију четничких војних одреда с краја 19. и почетка 20. вијека, који су ослобађали српски народ од Турака и Бугара на простору Косова и Метохије и Старе Србије. Ратовао је против нациста, фашиста и комуниста.

У ноћи 16-17 јула 1918. године, у граду Јекатеринбургу, по свему судећи, на основу наређења В. И. Лењина, група комунистичких џелата предвођена Јаковом Јуровским, ликвидирала је царску породицу Романов. Том приликом, поред цара Николаја и царице Александре, убијено је и њихово петоро дјеце. Свеукупно, те ноћи комунисти су убили 11 недужних особа.

-Николај Александрович Романов, убијен у својој 50 години;
-Александра Фјодоровна Романов, убијена у својој 46 години;
-Олга Николајевна Романова, убијена у својој 23 години;
-Татјана Николајевна Романова, убијена у својој 21 години;
-Марија Николајевна Романова, убијена у својој 19 години;
-Анастасија Николајевна Романова, убијена у својој 17 години;
-Алексеј Николајевич Романов, убијен у својој 13 години;
-Иван Михајлович Харитонов, убијен у својој 37 години;
-Алексеј Јегорович Труп, убијен у својој 63 години;
-Анастасија Степановна Демидова, убијена у својој 40 години;
-Јевгеније Сергејевич Боткин, убијен у својој 53 години.

Осим људи, комунисти су ликвидирали чак и псе, кућне љубимце Романових.

Како је званична истрага касније утврдила, крвава бољшевичка оргија у подруму зграде „Ипатјевог дома“, потрајала је скоро 20 минута. За то вријеме, комунистички ескадрон смрти испалио је најмање 70 метака на 11 голоруких невољника.

На данашњи дан, 17. јула 1954. године, у Хамбургу, рођена је њемачка канцеларка Ангела Меркел. Чланица је популарних Демохришћана (CDU/Хришћанско-демократска партија). Прије 15 година, постала је прва жена канцелар у историји Њемачке. Она је докторица наука, говори течно енглески и руски језик.

Седамнаести дан мјесеца јула остаће упамћен и по рођењу канадског глумца Доналда Сатерленда (1935); америчког глумца Дејвида Хаселхофа (1952); али и по смрти француског научника и филозофа Жила Поенкареа (1912); америчке пјевачице Били Холидеј (1959).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: