Врховни државни тужилац Марковић: Треба нам нови Закон о кривичном поступку

Врховни државни тужилац Милорад Марковић апеловао је на Министартво правде да се донесе нови Закон о кривичном поступку. Марковић је то казао на панелу „Продужени притвор: Међусобне оптужбе без адекватног рјешења, коју организује Грађанска алијанса“. Учесници панела су и предсједница Врховног суда Валентина Павличић и министар правде Бојан Божовић.

„То је обиман и захтјеван пројекат, и који захтијева стручну расправу и радну групу која ће бити састављена од експерата“, навео је Марковић на панелу.

Каже да је нови закон неопходан али то није брзо рјешење.

„То је нешто што треба радити и чему треба студиозно приступити“, истакао је Марковић.

Наводи да се борба против криминала промијенила у последњих 20-ак година услијед промјене „пејзажа криминала у свијету“, те наводи да нови систем мора бити осавремењен, али уз поштовање људских права и слобода.

Говорио је и о измјенама и допунама ЗКП-а у погледу продужења притвора, наводећи да су оправдане и имају усклађеност са тековинама ЕУ.

„Овдје се говори о најтежим кривичним дјелима. Други аргумент је сложеност поступака, обимност грађе… То су сложени предмети са много оптужених који захтијевају вријеме. Ријеч је о кривичним дјелима за које је прописана казна затвора 30 до 40 година, а један од критеријума Европског суда за људска права јесте и перципирана казна. И још један критеријум јесте чињеница да то није апсолутни притвор. Пракса ЕС за људска права посматра се на конкретним примјерима“, навео је Марковић.

Наглашава да је увијек суд тај који одређује да ли ће притвор остати на снази у односу на остале околности.

„Неке државе ЕУ имају ограничено трајање година притвора, али које продужују притвор, и имате оне државе које немају ограничење на мјеру притвора“, казао је он.

Марковић је истакао да СДТ има висок ниво сарадње са СПО.

„Стварање просторних услова у којима ће радити у истом простору утицаће на додатно побољшање сарадње”, истакао је Марковић.

Указује на добру сарадњу и са УП и МУП-ом.

„Наша сарадња мора се увијек одвијати у оквиру наших законских надлежности”, навео је Марковић.

Божовић: Министарство правде ради на измјенама ЗКП-а

Министар правде Бојан Божовић истакао је да тај ресор ради на измјенама ЗКП-а.

„Прије неколико дана добили смо прве коментаре ЕК, ријеч је о техничким стварима које ћемо примијенити“, истакао је Божовић, који наводи да је ЗКП одавно зрео за измјену.

Први састанак радне групе за измјену ЗКП-а почеће са радом за пар дана и бројаће 17 чланова.

„То значи да ће Министарство правде паралелно радити на измјени постојећег ЗКП-а и изради новог“, навео је Божовић.

Говорећи о предлогу измјена ЗКП-а којим би се притвор продужио са три на пет година, каже да је до иницијативе дошло и моменту кад су се дешавала убиства и кад је тужилаштво било у в.д. стању.

Министар правде сагласан је да је актуелни ЗКП „прегазило вријеме“.

Оптимиста је да ће измјене ЗКП-а утицати на ефикасност судства.

„Влада је формирала Радну групу о Закону о зарадама у правосуђу , и интензивно се ради на побољшању материјалног статуса“, истакао је Божовић.

Каже да ће то утицати на независност и судија и тужилаца.

Павличић: Забрињава 85.000 неријешених предмета

Предсједница Врховног суда Валентина Павличић каже да је одговор о ефикасности судских система дала Комисија која је оцијенила да црногорски судски систем производи недостатке. Говорила је о извјештају до 2022. године.

„Ми нисмо дали одговор на оно што грађани од судског система траже. Ситуација није боља ни 2023. ни 2024 године. То значи да смо достигли линију иза које нема назад. Позивам и законодавну и извршну власт да обезбиједи да судска грана власти њој и припада у једном систему“, истакла је Павличић.

Каже да је остало неријешено преко 85.000 судских предмета.

„То је бројка која забрињава“, истакла је она.

Говорећи о повученом Предлогу закона о измјенама и допунама Законика о кривичном поступку којим је било предвиђено да се притвор може продужити са три на пет година, каже да се морамо понашати по премиси да је „слобода правило а одузимање слободе изузетак“.

Ово питање је, како каже, питање за Радну групу коју ће чинити представници судског система, тужилаштва, академске јавности и стручне јавности.

Да није повучен тај Закон, као држава бисмо имали проблем да одбранимо наше ставове пред Европским судом, навела је она.

„Не можемо се правдати да ми нисмо успјели да обезбиједимо првостепене пресуде“, истакла је Павличић.

Позива све оне који сматрају да могу да допринесу бољим законима дају допринос.

„Судски систем је био занемарен, али треба да гледамо и будућност и кренемо да враћамо кредибилитет судству“, навела је Павличић.

Истакла је да стручна јавност треба да се запита да ли је држава створила базу судија који би могли да суде у најтежим предметима.

„Ми смо покушали кроз Судски савјет да још шест мјеста отворимо. Мислим да 210 предмета који су активни у Вишем суду, а позивам да јавност види да ли је могуће у том амбијенту имати адекватан одговор“, додала је Павличић, указавши да су све три гране власти криве за стање у судству.

Каже да је проблем ако неко због неефикасности судског система остане дуже у притвору.

„Држава мора да плати судство, да га не би плаћала корупција и криминал“, истакла је Павличић.

(РТЦГ)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: