Вриједно дјело о Његошевој антологији
У читаоници Градске библиотеке у Гацку представљена је књига ,,Знамените личности и епски јунаци у Огледалу српском“, аутора проф. др Љубомира И. Милутиновића и доц. др Будимира Алексића. О овој књизи, коју је објавио Институт за српску културу из Никшића, бројној гатачкој публици – поред аутора – су говорили проф. др Радмило Маројевић и проф. др Мирослав Додеровић.
– Обиљу разноврсних доприноса његошологији, и у тематском и у вриједносном смислу, ова Милутиновићева и Алексићева књига представља не само евидентан допринос него и прави изазов за даља минуциозна истраживања, казао је проф. др Мирослав Додеровић, нагласивши да су аутори успјешно сагледали значај Његошеве антологије и њену мисију у другој половини 19. вијека када је ова збирка српских јуначких пјесама била најчитанија књига у Црној Гори.
Један од рецензената Милутиновићеве и Алексићеве књиге, проф. др Радмило Маројевић, редовни професор Филолошког факултета у Београду и водећи савремени његошолог, је истакао да су њени аутори направили пионирски подухват у једној области његошологије саставивши именослов ,,Огледала српског“. – Знамените личности и епски јунаци у ,,Огледалу српском“, као тема и цјелина, до сада нијесу обрађиване, а овдје имамо читаву монографију, с грађом, паралелама и појединачном историјом питања. Књига је структурирана према ужим и ширим етноисторијским цјелинама. Значај ове књиге није само у томе што су у њој аутори заорали своју бразду него и у томе што су нашли и своју њиву на којој ће се темељити сваки даљи замах, казао је Маројевић.
Доц. др Будимир Алексић је подсјетио да је ,,Огледало српско“ објављено 1846. у Београду у Књажевској српској књигопечатњи, а било је украшено по Његошевој жељи, портретом вожда Карађорђа. – Из Вукове треће књиге ,,Српских народних пјесама“ Његош је узео девет пјесама о борбама из времена Првог српског устанка и уврстио их у ,,Огледало српско“, а то је урадио осјећајући изузетно дивљење према Карађорђу и његовој буни као историјском чину и историјском резултату. На чврсто повезивање Црногораца са осталим Србима, Његоша није упућивао искључиво ондашњи тешки положај своје земље, њена исцрпљујућа борба против вишевјековног непријатеља, већ га је на те везе, односе и чвршће додире, упућивало и тјерало прије свега интимно осјећање српске народности, односно развијена и у њему снажно уткана визија српства. Бројна су свједочанства Његошеве српске интегралистичке оријентације, а једно од њих је свакако и ,,Огледало српско“, нагласио је Алексић. Он је указао и на тврдњу француског научника др Мишела Обена, саопштену у његовој студији о схватању историје у Његошевом пјесничком дјелу, да је најупадљивија црта ,,Огледала српског“, коју Његош најрадије наглашава, потврђивање српског националног осјећања. Говорећи о Милутиновићевој и његовој књизи посвећеној ,,Огледалу српском“, Алексић је казао да је њихов циљ био да истраживачима у области његошологије и науке о народној књижевности, али и свим заинтересованим за овај Његошев зборник српских народних пјесама, предоче поуздане информације о историјским личностима и епским јунацима о којима говоре пјесме ове Његошеве збирке, и да су у прикупљању тих података користили прворазредне изворе и обимну стручну литературу.
Проф. др Љубомир Милутиновић је подсјетио да је Његошева антологија ,,Огледало српско“ савјесно припремљена збирка чији је циљ био да упозна свијет са јуначким народом који је презирао покорни живот да би поносно живио. ,,Огледало српско“ је раскошна ризница црногорске историје у коме је одано зрцала црногорска тешка, али херојска прошлост. Стога не би било чудно да га свака кућа има као једну од водећих српских одгојних књига, казао је Милутиновић. Он је нагласио да су ликови из пјесама ове збирке стварне историјске личности, као што су зетски господари Иван, Ђурђе и Станиша (Станко) Црнојевић, владике Данило Петровић и Петар Први, руски генерал Михаило Милорадовић, вожд Карађорђе, те знаменити црногорски и херцеговачки јунаци Вук Мићуновић, Вук Мандушић, Батрић Перовић, Никац од Ровина, Бајо Пивљанин…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
