Вриједно истраживање рукописних књига Цетињског манастира

Милене Н. Мартиновић одбранила је на Филозофском факултету у Београду докторски рад о највреднијој збирци ризнице Цетињског манастира под називом: „Рукописне књиге манастира Рођење пресвете Богородице на Цетињу“.

Од 2003. године мр Милена Н. Мартиновић је ангажована од стране Митрополије црногорско-приморске као волонтер-сарадник на заштити библиотеке Цетињског манастира, чији највреднији део представља управо рукописна збирка. Током свог дугогодишњег рада у рукописној збирци Цетињског манастира кандидаткиња је имала прилике да добро упозна фонд рукописа, и то не само са становишта конзервације и рестаурације. Мр. Мартиновић је постепено улазила и у проблематику која припада домену археографије, чиме је у великој мјери превазишла своја првобитна интересовања.

Према мишљењу Комисије за оцјену и одбрану докторског рада др Милена Н. Мартиновић је стручњак који најбоље познаје састав збирке, садржај појединих рукописа, степен очуваности појединих рукописа као и све проблеме који се односе на њихово укупно физичко стање. Овај рукописни фонд већ је био предмет научног интересовања и обраде (1936, 1990), али и даље су многа питања остала неразјашњена. Др Милена Н. Мартиновић је на основу личног увида у стање рукописне збирке, као и резултата саопштених у литератури, дошла до закључка да би било непоходно спровести ново свеобухватно научно истраживање, којим би се допунила наша садашња непотпуна сазнања о овој збирци.

Тема докторске дисертације природно је изникла из интересовања према збирци рукописа Цетињског манастира. Кандидаткиња је имала непосредан увид у све оне рукописе који се данас чувају не само у самом манастиру, већ и друге, оне који су му некад припадали, а доспјели су у друге колекције на територији Црне Горе. Поред тога, она је прикупила бројну релевантну литературу која доприноси сагледавању и бољем познавању историјских прилика у којима је Цетињски манастир живио од свог оснивања па све до краја XVII вијека.

Др Милена Мартиновић је рођена на Цетињу 1965. године. Основну школу и гимназију завршила је у родном граду. Дипломирала је на Културолошком факултету на Цетињу 1988. године. У Народној библиотеци Србије положила је стручни испит из области конзервације и заштите (1989), те стекла звање конзерватора и рестауратора за стару и ријетку књигу. Магистрирала је 1997. године на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду. Тема магистарског рада била је Техничка заштита писаног културног наслеђа у Црној Гори. Од 1988. до 1997. г. радила је у Централној народној библиотеци „Ђурђе Црнојевић“ на Цетињу, затим је прешла у Народни музеј Црне Горе. Др Милена Мартиновић је кћерка познатог културног посленика пок. др Ника С. Мартиновића, академика САНУ и некадашњег оснивача и директора Централне народне библиотеке Црне Горе. Миленин ђед поп Симо, прађед Марко и чукунђед Јоко били су угледни свештеници Митрополије црногорско – приморске у 19. и 20. вијеку.

Садржај дисертације

Докторска дисертација мр Милене Мартиновић обима је 280 страна, а састоји се из двије основне цјелине, којима претходи неколико уводних текстова (Увод, Структура рада, Историјат проучавања рукописних књига манастира Рођења пресвете Богородице на Цетињу). На крају се налази закључак, за којим слиједи списак извора (објављених и необјављених) и литература, као и списак скраћеница. Дисертација је пропраћена одговарајућим научним апаратом.

У кратком уводном тексту назначени су хронолошкии тематски оквири рада, као и циљ истраживања – реконструкција рукописног наслеђа Цетињског манастира, као и сагледавање улоге двају значајних манастирских центара у временима када су у њима радили продуктивни скрипторији.

Затим следи обимно поглавље, такође уводног карактера: Историјат проучавања рукописних књига манастира Рођења пресвете Богородице на Цетињу (7-15). Кандидаткиња је ту представила резултате претходних остраживања. Зачетак интересовања за манастирску збирку јесте кратак опис професора Варшавског универзитета Анджеја Кухарског, који је 1829. године посетио манастир и пописао тадашњи рукописни фонд. Током XIX века објављено је више краћих радова у којима су са аутори бавили цетињским рукописима, али то је све још увијек далеко од систематских научних истраживања.

Први дио је подељен на два главна одјељка. Први, Историјски оквири истраживања, састоји се од четири мање цјелине: Зетска епископија и митрополија прије оснивања Цетињског манастира (16-20), Црна Гора између Турске и Запада, Оснивање Цетињског манастира (21-28), Црквене прилике у XVI и XVII вијеку (29-34), Црногорски митрополити у XVI и XVII вијеку (35-41).

Друга цјелина, Духовни и културни живот Зете од XIII до краја XIV вијека, такође се састоји из више мањих дијелова: Скрипторији на обалама Скадарског језера, Црнојевића штампарија (52-56), Скрипториј и библиотека Цетињског манастира, Скрипторији у XVI и XVII вијеку, Формирање збирке рукописа манастира Пиве (77-80).

Друга велика цјелина се бави рукописном збирком каква данас постоји у манастиру Рођења пресвете Богордице на Цетињу, а састоји се од поглавлја: Каталог рукописа збирке Цетињског манастира, 81-214, Отуђени рукописи Цетињског манастира, 215-256, Неидентификовани рукописи окојима постоје подаци у старијој литератури, 257-259).

(Извор: Митрополија)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: