Вријеме идиота

Пише: Емило Лабудовић

Неспорно је да лондонски лист „Економист“, с правом, ужива свјетску репутацију доброг познаваоца и аналитичара економских кретања, како на свјетским берзама тако и у појединим земљама. Али, по оној чувеној „да обућар не би требало да суди даље од ципела, чим се помјери са терена економије, тржишта и новца чак се и „Економист“ оклизне на ниво трећеразредног политикантског памфлета са већ препознатљивим нартивом.

Наиме, лист је недавно, у ауторском уводнику, „анализирао“ понашање једног броја европских земаља у области економије а све у свјетлу руско – украјинског сукоба и, с тим у вези, напорима Европске уније да изолује и економски сломи Русију. Чињеницу да један број европских земаља, чак и чланица ЕУ, нијесу доследне у спровођењу санкција којима се покушава онеспособити Русија, „Економист“ ставља под лупу стереотипа који је Запад користио још током „хладноратовске реторике“, далеке од сваке објективности и реалности. Назвавши те земље „корисним идиотима“, аутор текста их оптужује за, ни мање ни више, него да се одлука о санкцијама Русији не држе из чисто „лукративних разлога“!?

Кад се економиста из „Економиста“ претвори у трећеразредног гласноговорника америчко – британске идеолошкополитичке доктрине зауздавања не толико Русије колико Европе, онда му се лако омакне да „лукративно“, или корисно, као темељни интерес економског понашања како на личном тако и државном плану, прогласи – идиотлуком. Квази – стручњак из земље која је, из крајње себичних и „лукративних“ разлога, напустила ЕУ, све оне који своје националне економске интересе стављају изнад америчких, оптужује за издају, сврставање уз Русију и „наношење“ штете Украјини.

На списку „корисних идиота“ су, прије свих, Мађарска, а онда слиједе Аустрија, Кипар, Швајцарска и Шведска. Иако су још увијек изван ЕУ, на списку су се, неизоставно, нашле Турска и Србија. Сви ови „корисни идиоти“ од овог „бескорисног идиота“ оптужени су за различите нивое економске сарадње са Русијом и гледање кроз прсте, односно кроз мрежу којом је опасана Русија. То што, рецимо, САД могу да политичком одлуком повећају горњу границу унутрашњег дуга и да своју инфлацију дистрибуирају широм свијета, уопште није „лукративно“. И уопште није идиотски. И уопште није у корист европског јединства. А сви други који би, из истих разлога, да слиједе сопствене интересе су чисти идиоти. Додуше корисни, али само себи.

Америчко – европска ратна авантура, или трећи поход на Русију, при чему је Украјина искоришћена за улогу повокатора – претходнице, већ је на економском плану прескупо коштала и још увијек кошта Европу, а и Енглеска и САД трпе незапамћене штете и губитке. Једини стварни побједник и „корисни идиот“ је војна индустрија која се ем ослобађа нагомиланих резерви, ем се богати на развоју новог наоружања.

А кад је ријеч о „наношењу штете Украјини“ она је прије свега жртва сопствених геополитичких снова и претешке улоге која јој је намијењена. Јер само идиоти, и то они прави, могли су да очекују да ће чачкање руске мечке проћи без њене одговарајуће реакције. Онај доказани идиот, али до зла бога некористан, глумац у маслинасто – зеленим варијацијама костима, који на свјетској позорници покушава да игра улогу ничим узроковане жртве, давно је прочитан и све је мање и земаља и људи који су спремни да сопствени интерес и корист жртвују зарад његових перформанси. НАТО – стратегија опкољавања Русије и продора у њено државно и територијално јединство, очигледно не иде по плану. Као што то није пошло за руком ни Наполеону ни Хитлеру, још мање ће Столтенбергу. А цех тог сулудог наума платиће, као и увијек, Европа и њени грађани.

Међутим, има једна врло могућа и временски врло блиска ненадокадива штета која очекује америчко – британске стратеге. Наиме, више је него извјесно да долар полако губи примат у међународним економским токовима и да се већ значајан број међудржавних плаћања обавља у рубљама и јуанима. А тиме ће, хтио то да види или не економиста из „Економиста“, Америка дефинитивнл изгубити могућност да своју унутрашњу инфлацију и дугове преноси на своје спољнотрговинске партнере. Шта ће то значити за америчке унутрашње економске прилике ни много озбиљнија анализа „Економиста“ не може да досегне. Оно што је, међутим, већ сада јасно јесте да ће се тек тада, и без „Енономиста“, јасно видјети ко је идиот, било користан или бескористан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: