Вријеме коначног отрежњења

Пише: Јован Лакићевић

Када се Срби суоче са одлукама НАТО врхушке са конференције у Братислави из марта 2000. године, под радним насловом: „Србија мора бити уништена“, боље ће схватитити и неке минуле и неке текуће догађаје и процесе.

Готово је непојмљиво да тај скуп политикантских подлаца и српских крвника, уз неколико изузетака, о коме сам говорио нешто у јучерашњем издању Портала, остане највећа војна и међудржавна тајна за српски живаљ пуне 24 године!

Неки посјетиоци Портала рекоше да за извјесне појединце, па и групације то и није била нека тајна. За мене, као обичног грађанина – Јесте!

Чим сам је, колико јуче сазнао, ја сам је објелоданио. И то захваљујући италијанском издању гласила Анти Дипломатика.

Споменуто гласило дало је приказ писма једног њемачког политичара и дипломате , Вили Вимера њемачком канцелару Герхарду Шредеру у 11 тачака, који није био присутан у Братислави.

У Братислави се, иначе, окупио замашан број злочинаца, након годину дана од покушаја разбијања и поробљавања скраћене Југославије, – предсједници НАТО држава и влада, заједно са министрима иностраних и војних послова, с намјером да буквално докрајче непослушну и непредвидиву земљу (касније Србију и Црну Гору).

Да тај црни глас о монструозном плану није тада, а ни касније (пуних дванаест година) допро до српске јавности у обје Републике, уопште ме не изненађује, јер су, посебно у Србији, а мало касније и у Црној Шуми, били на власти инсталирани плаћеници (ДОСА), спремни да испуне пројекат уништења Србије. (Не би се могло рећи да у томе, изнутра, нијесу имали успјеха, рачунајући уништење банака и највећих државних предузећа у криминалној и пљачкашкој приватизацији… Сва кадровска влајућа, дипломатска , безбједносна и друга рјешења одређивале су западне амбасаде и службе… И то је, мање више познато.

Оно што је остала велика непознаница јесте околност да за ноторну и ординарну издају земље – нико није одговарао. (Сем генерала Перишића због „џепарца“ на Ибарској магистрали.)

Чуло се да су са доласком споменутих ДОСОВА на власт ( неки од њих су и данас тамо) избрисани из Кривичног закона, сви чланови о издаји земље! Нијесам правник, па не могу то да потврдим).

Дакле, међу разним закључцима из Братиславе, посебно се издваја одлука о Косову као самосталној држави и њеном укључењу у НАТО. Спомиње се одвајање Војводине и Рашке, као важне дионице „зелене трансферзале“, бар што се Турске тиче… Овом шареном скупу српских мрзитеља и злотвора присуствовали су, иначе, и представници организација и клубова (Трилатерале, Билдеберга и сл) који су учествовали у плановима за разбијање и оне веће, а потом и скраћене Југославије.

Занимљиво је да је из тог друштва у Братислави још на сцени ондашњи министар иностраних послов земље домаћина, М. Лајчак, чију фацу гледамо већ годинама, најприје у Погорици, па у Београду и Приштини.

За услуге у озваничењу фалсификованог, покраденог референдума у Црној Шуми о разбијању заједничке државе (заједно са Соланом) добио је од Поглавника, његовог другара на истом послу, неку скромну вилу на Приморју. Шта је добио од Куртија за успјешну ампутацију Косова, још се не зна. Не би ме изненадило да то буде, рецимо, једна од заплијењених српских кућа на Брезовици. Тај ништа не ради за џабе. Ето с каквим политичким протувама српски челници губе, не сате, или дане, него недјеље и мјесеце!

И све се нечему ками надају! А чему више, забога? Зар нам је тзв Заједница српских општина, са овлашћењима мјесне заједнице, од које, види се, неће бити ништа, била једини преговарачки циљ, послије толико година, или само смоквин лист?

Да ли неко од наших неуморних преговарача, које Шиптари одавно игноришу, будући да су сви њихови захтјеви, сем једног, испуњени, може да нам каже – који су то захтјеви српске стране, у 52 споразума, прихваћени? Нема их, или нам, можда, нијесу саопштени!

Бар десет прилика је пропуштено да се срамни, антисрпски Бриселски споразум – поништи. Зашто, да није због шаптача из глуве собе, коме се, забога, не смију замјерити?

Да неће, можда, промијенити нешто од темељно утврђеног плана из Братиславе о уништењу Србије? Поздравите се господо разни преговарачи са таквим надањима, ако их уопште има!

Покушаји неких наших челника да од непријатеља правимо пријатеље, доживјели су тежак фијаско. То споменутим „договором“ из Братиславе просто – није планирано.

Вриме је за коначно политичко отржњење!

Дакле, наде, упркос свему, ипак има. О томе у једном од наредних издања Портала.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: