Вријеме постизборних искушења

Пише Јован Лакићевић

Баш нам се не да! Нијесмо стигли ни да се обрадујемо , нас пет посто бирача Србије, „побједи“ наших фаворита, апсолутних изборних аутсајдера, „МИ глас из народа“, а већ су се јавила прва постизборна искушења!
Ријеч је, наравно, о формирању власти у Београду.
Испало је да од одлуке вођства овог Покрета ( у настајању) зависи судбина управо окончаних избора у Београду! Поједностављено речено, уколико „Глас народа ( тако ћу их у наставку текста звати) не пружи, математичку подршку, побједничкој странци, СНС, избори ће у Београду бити поновљени!
Ајде сад, мајчин сине, што би рекли у мојој Морачи, буди паметан!
Ко ће, нормалан, ризиковати понављање избора, који ће Београд и Србију коштати више десетина милиона еура! ( А можда и корекцију гласова „језичца на ваги“).
Дилема је, на старту, очигледна.
Слушајући интерјву мога спортског колеге ( додуше, он је ватерполиста, а ја атлетичар) А. Шапића, запамтио сам сам његове ријечи, апсолутно тачне: „Актери и присталице Покрета Глас народа, нијесу симпатизери СНСа, али „презиру тзв западну опозицију“.
И то је, све су прилике, апсолутно тачно.
Преведено на прилике у Београду, гдје се, након избора , дешавају процеси који свједоче о огромном утицају истих оних амбасада и „невладиних организација“, које су нам разориле земљу и претвориле, након тога у црној „петооктобарској револуцији“, у колонију, отвориле питање: шта и са ким и како даље…
Људима из „Гласа народа“ је то, вјерујем, јасно. Али, мени, као политичком аналфабети, рецимо, није.
Није ми јасно зашто СНС у Београду не тражи, рецимо, савезништво са коалицијом „Нада“, на чијем је челу унук (ако сам добро повезао), негдашњег начелника Генералштаба , генералпуковника и народног хероја, Арса Јовановића, прве Брозове жртве у вријеме Резолуције Инвформбироа, који је убијен у Београду, а потом пренесен на границу с Румунијом, „ и ликвидиран у покушају бијега из земље“?
Ријеч је, дакле, о „Милошу „Французу“, који је заједно са „Милицом шљивовицом“, кћерком мог драгог колеге, покојног Рајка, и „љотићевцем Бошком“ прије годину и по дана, био исртан, по ингениозној идеји неког из „напредњака“, за гажење по улицама и тротоарима Београда?
Милош је био анатемисан због тога што је, као ђак и студент у Паризу, поред српског имао и француско држављанство!( Знам, случајно, једног српског амбасадора, ненадмашног „аплаузера“, који, поред српског, има и израелско држављанство! И нико то не спомиње.)
Дакле, веома ме чуди да баш нико из табора „побједника“ СНС није поменуо предсједника „Наде“, као могућег савезника у новој власти Београда, са истим бројем одборника, (6) него баш др Несторовића?
Усуђујем се да кажем да сам, можда, пропустио ту лекцију, али ми се стално мота по глави да ли је то покушај да се у старту изложи бламажи моја будућа „странка“?
Што се републичког Парламента тиче, знам поуздано да ће Глас народа бити , на нивоу националне и спољне политике, веома значајан и утицајан коректив владајућој странци.
Што се, пак, Београда тиче, ствари стоје посве друкчије. Ријеч је , у укупном збиру, о тзв комуналној, грађевинској и развојној политици, о посве друкчијим критеријима. Ту је, дакле, могућна и нека врста међупартијске сарадње, да не кажем коалиције, које неће бити.
Могућна је тзв мањинска подршка градској Влади. Да се не би понављали избори, који много коштају. Но, то зависи од мојих колега, мудријих од мене, за које сам гласао.
У сваком случају, напоредо са решавањем питања просторија, а и оснивања „инфраструктуре“, градских и општинским одбора, веома је важан и, најважнији, програм Покрета којим ће се макар наговијестити, радикална измјена система, чији смо заробљеници већ више деценија!
Са тим је, у најнепосреднијој вези, усуђујем се рећи, и будућност Покрета „Глас народа“!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: