Вријеме за буђење

Пише: Славица Булајић

Ја сам Црна Гора, једна од природно најбогатијих и најљепших балканских земаља. Бар сам то некад била, у свом пуном сјају. По површини мала земља, али некада та површина није била препрека да ме сви сматрају великом и богатом земљом, земљом часних, храбрих и добрих људи. У даљој прошлости, ја, по површини мала земља, била сам насељена великим (по души, уму и храбрости) људима, који су се часно борили за мене и моје име, а самим тим и за себе.

Нијесам дозвољавала да било шта наруши мој углед и да ме називају земљом издајица, убица, кукавица, лопова, криминалаца, земљом која се удружује са непријатељима. Ти епитети су за мене и мој народ били непознати. Није се расправљало о вјери, цркви, застави, језику. Мирно и сложно се живјело, не водећи расправе о стварима које би само довеле до непријатељства међу мојим народом.

Међутим, те кобне 1989, све се промијенило… Та година представља почетак нечег злог, кобног, погубног, почетак самоубиства које траје и не завршава се. Замка из које није јасан излаз. ОН је обиљежио тај почетак. Својим лажним осмијехом, глумом за Оскара и одлично инсценираном причом, створио је црно–бијели нијеми филм, који се, скоро па 30 година не завршава. Себи је додијелио главну улогу, а наивни народ га подржао.

Они епитети који су били непознати, не задржавају се само као појмови, они постају стварност. Црно–бијели филм јер су веселе боје забрањене у нечему што ОН режира, а нијеми због тога што народ ћути, слуша, гледа и клима главама, а он уништава, краде, уништава и поносно се смјешка. Глуми џелата и судију, а народ му аплаудира без обзира што је осуђен, како се чини, на вјечну робију. Комадао ме, продавао мене, вашу земљу, уништавао вас дио по дио, а све то уз чувену реченицу коју годинама понавља: „Идемо путем напретка, стабилности и просперитета“.

Вјерујем, да када изговара ову реченицу, суздржава се да се не засмије, када помисли да у њу још увијек људи вјерују. Потрудио се да од вас, мог народа, направи међусобне непријатеље. Навео вас је на своју лицемјерну причу о вјери, језику, националности, само да бисте постали једни другима крвници, а све у циљу, да би мрзећи једни друге, заборавили да је заправо ОН једини непријатељ ваше земље, вашег језика, да је ОН мене, вашу земљу, уништио и продао.

Лажним моралисањем и „пријатељским“ говорима, скривених намјера, увео вас је у клопку из које већина не може да изађе због страха који осјећа, или пак неће, јер још увијек вјерује у њега, у његов лажни осмијех и говор у који не знам како више и сам вјерује. Лажни говор који је увијек до сада био чиста супротност од нечовјечних дјела која је направио.

Како вријеме пролази, тражи разне начине да вама, мом народу, баца прашину у очи. Не да вам да прогледате послије оволико времена патње и ропства. Прича о придруживању кобном пакту који је моју површину 1999. године даривао бомбама, мој народ угрозио, загадио моју земљу и прелијепо море. Он је једном приликом рекао: „Нема снажнијег аргумента за НАТО интеграције Црне Горе од искуства 1999. године“ – да ли ову реченицу може изговорити особа која тврди да воли свој народ и земљу?! 

За њега је то пут напретка и стабилности?! Али знам, све те идеје није могао сам остварити, без помоћи и подршке других. На првом мјесту налази се велики дио вас који га је подржао, што свјесно, што несвјесно. Али ја се надам да ће се већина вас пробудити из овог 30-годишњег сна и коначно се супротставити човјеку који је сам себи најважнији, ОН па ОН, чији се апетити још увијек, послије свега што је ЗА СЕБЕ УЧИНИО, нијесу задовољили.

Друго мјесто, као помоћници у остваривању његових идеја, дијеле његови вјерни сарадници који су га подржавали од самог почетка и с њим се гостили на препуној трпези коју је народ сервирао, као и мишеви који су провирили из рупа и дали му подршку, нас народе издали, а сад нам, као његова продужена рука, нуде кључ за излазак из проблема. Па зар ћемо дозволити да још 4 године збијају шале на наш рачун?!

„Све за добро нашег народа и наше Црне Горе“- лажна реченица коју годинама изговарају ОН, његови поданици и издајице које су му се придружиле. Иза те реченице се скрива њихово право мишљење и намјера: „Све за наше добро, кога бре брига за народ и Црну Гору“.

Сад стојимо на ивици пакла. Ако га одредимо да нас „вуче за нос“ још 4 године, то нам је бесплатна карта за сами пакао.

Вријеме је за буђење и живот без страха. Мислим да послије 30 година стварно јесте. Ја сам Црна Гора, Ти си Црна Гора, МИ смо Црна Гора, а ОН је филм страве и ужаса који коначно треба да се заврши!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: