Вучић је трн у оку Милу и његовој мафији: На удару због борбе за српски народ и светиње у Црној Гори

Покушај атентата на предсједника Србије Александра Вучића је само најопаснији врх леденог бријега свеобухватне кампање која се против њега води с много страна.

Та пропагандна акција траје већ годинама и све је интензивнија што је земља економски и војно стабилнија и независнија, самим тим и више отпорна на спољне притиске. Много је разлога и актера ове кампање, од свјетских до регионалних центара моћи којима не одговара суверена земља.

С тим се слаже и Љубан Каран, експерт за безбедност и потпуковник КОС у пензији.

„Александар Вучић смета многима и они се могу поделити у три велике, опасне и моћне групације. Прва је криминална, где су у питању босански, црногорски, па и албански кланови, који су моћни и који су сад организовали овај атентат на њега. Друга групација су наше политичко-тајкунске снаге које желе да дођу на власт превратом и силом. И они су прилично моћни у погледу финансија и логистике, као и веза с иностранством“, каже Каран за Српски телеграф.

Додаје да трећу групацију чини страни фактор, где, пре свега, мисли на моћне западне обавештајне службе.

„Међутим, не треба заборавити ни њихове сателите на Балкану, који су усмјерени против Срба и Србије. И не треба да се чудимо што су напади на Вучића из Хрватске или БиХ јаки јер се њихове обавјештајне служе баве Србима (у обавештајном смислу), па и подривачком пропагандом. Исто се односи на косовску и албанске службе. Зато је ситуација опасна и за Вучића и за Србију. Он смета владама тих земаља, али и моћним обавештајним службама водећих држава НАТО“, закључује Каран.

Црногорска мафија и Милове службе

Црногорска мафија доживјела је тежак ударац разбијањем “кавачког клана”, који је, захваљујући дјеловима државног и полицијског апарата у Србији годинама несметано вршљао, згртао силан новац од нарко-бизниса и тесно сарађивао са службама под контролом председника Мила Ђукановића. Циљ је била дестабилизација наше земље, која је укључивала учестала мафијашка убиства и стварање нестабилности, што је све требало Србију да прикаже као несигурну за страна улагања.

С друге стране, трн у оку Милу и даље оданим структурама била је подршка Београда борби српског народа за очување светиња и идентитета у Црној Гори. Не треба сметнути с ума ни угрожене послове највећег балканског дона Брана Мићуновића и његовог нарко-картела, у ком је и блиски Милов сарадник Драган Бокан, код ког је недавно нађено готово пола тоне кокаина.

Хрватско руководство

У Хрватској постоје двије стране исте медаље: председник Зоран Милановић и премијер Андреј Пленковић. Мада су наизглед у жестоком сукобу, они здруженим снагама настављају Туђманову политику, према којој су Срби реметилачки фактор који треба да нестане, а уједињује их и мржња према српском предсједнику. Милановић оптужује Вучића да је био ратни хушкач, а посебно га је погодио позив да и Срби у Хрватској истакну своја обиљежја поводом Дана заставе.

С друге стране, Пленковић делује као уљуднија варијанта Милановића, али користи сваку прилику да укаже на наводну обесправљеност хрватске мањине у Србији, заборављајући да су Срби у лијепој његовој стављени малтене ван закона. И сам Вучић се почетком прошле године пожалио Пленковићу на бруталну кампању у Хрватској против Србије, али се ништа није променило набоље.

Гарнитура у Приштини

Гарнитуре на власти у Приштини се мијењају, али антисрпска политика не. Свеједно је да ли је ријеч о Тачију, Харадинају или Куртију, све их уједињује мржња према сваком ко их спрјечава у намјери да на дијелу српске територије створе своју државу.

Доласком Вучића на чело Србије однос снага се драстично промијенио у односу на период прије 2012, а талас отпризнавања лажне државе је изазвао панику међу албанским политичарима. Захваљујући доследној и принципијелној политици Београда, последњих година су потпуно огољене све лажи Приштине, која одбија да испуни обавезе из договора две стране, што је пољуљало њихов положај у међународној заједници. Албанци су доживјели фијаско и покушајем да окупирају сјевер покрајине када су под притиском Запада морали да повуку специјалне полицијске снаге и пристану на компромисно решење.

Британски хушкачи и Бошњаци

Све чвршћа сарадња Србије и Републике Српске годинама изазива изливе гнева и неумерених изјава бошњачких политичара, који не крију намјеру да од Босне направе унитарну државу, у којој РС не би ни постојала.

Бошњачком руководству смета и то што Београд доследно брани Дејтонски споразум и представља брану покушајима да се ревизијом тог документа Бањалука потпуно развласти. Према речима аналитичара Срђе Трифковића, лидер СДА Бакир Изетбеговић је покровитеље нашао у Британцима, који су главни хушкачи и аутори стратегије мржње у Босни и Херцеговини. Удар на Вучића се спроводи нападима на српског члана Председништва БиХ Милорада Додика, кога означавају као марионету Београда и дестабилизујући фактор у региону.

Америчка “дубока држава”

Најистакнутији представници злогласне “дубоке државе” у Сједињеним Америчким Државама, оличени у бившој Клинтоновој администрацији, поново јашу. После краткотрајног затишја за време владавине Доналда Трампа, који је покушао да нађе компромисно решење за проблем Косова, избором Бајдена су се вратили на велика врата.

Њихови најистакнутији експоненти су некадашња прва дама Хилари Клинтон, бивша шефица дипломатије Мадлен Олбрајт и обавештајац Вилијам Вокер, аутор лажи о масакру у Рачку која је била повод за бомбардовање 1999. Њихов однос према Србији се до данас није променио, а наводну исправност своје политике деведесетих покушавају да докажу фанатичним залагањем за независност Косова.

Такође, покушавају да спрече развој Србије генерисањем вештачких криза у региону да би сузбили, како они наводе, малигни утицај који се спроводи у име Русије.

Европски екстремисти

Упркос декларативном залагању за пријем Србије у Европску унију, из Брисела, тачније Европског парламента, готово свакодневно стижу изјаве појединаца с екстремним ставовима према нашој земљи и председнику.

У томе предњачи Виола фон Крамон, посланик ЕП из редова немачких Зелених. Током својеврсне турнеје по Србији, а под маском наводне заштите животне средине, нескривено је критиковала власт, подржавала опозиционе протесте и залагала се за безусловно признање Косова. Њој уз раме су и Тонино Пицула и Јаков Јуратовић, достојни наследници Улрихе Луначек, известиоца ЕП за Косово, која је током преговора све време држала страну Приштини, а своје фрустрације на Србији лечи и бивши високи представник за БиХ Валентин Инцко.

Плаћени аналитичари

Плаћеници разних светских фондација, плаћени аналитичари готово свакодневно упућују отровне стрелице у правцу Београда с Вучићем, као главном метом. Међу њима се истиче албански лобиста Данијел Сервер, професор вашингтонског универзитета “Џон Хопкинс”, коме је сарадња с Русијом и Кином трн у оку. Власт у Београду, како би је дискредитовао, назива “лоповском аутократијом” налик Белорусији “у којој влада аутократа без трунке легитимитета”.

Јаношу Бугајском је као црвена марама сарадња Србије и РС. Због тога изјављује да Вучић није одустао од великосрпског пројекта, али да га води другачијим методама у жељи да остане упамћен као “ујединитељ српских земаља”. Додаје и да се против Додика и његовог сепаратизма треба борити искључиво силом.

Рушиоци изнутра

Не одговара ни свима у Србији стабилност, а међу незадовољнима су чак и делови владајуће странке и државног апарата, чије су амбиције знатно веће него функције на којима се тренутно налазе, због чега не презају ни да у иностранству траже подршку.

Не треба заборавити ни експоненте “дубоке државе” у нашој земљи оличене у невладиним организацијама које финансирају западне амбасаде и моћне фондације “Сорош” и “Рокфелер”. Као и њихови финансијери, актуелној власти највише замерају сарадњу с Русијом и Кином, у новије време и са мађарским премијером Виктором Орбаном. Простор и подршку добијају од медијске империје Драгана Шолака и његове “Јунајтед групе”.

Извор: Република.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: